{"id":2276,"date":"2026-05-26T15:20:38","date_gmt":"2026-05-26T13:20:38","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=2276"},"modified":"2026-05-26T15:20:39","modified_gmt":"2026-05-26T13:20:39","slug":"inicijativa-nasuprot-krivici-eriksonova-teorija","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/inicijativa-nasuprot-krivici-eriksonova-teorija\/","title":{"rendered":"Inicijativa nasuprot krivici \u2013 Eriksonova teorija"},"content":{"rendered":"\n

Iz knjige \"Razvoj bazi\u010dnih emocionalnih kompetencija<\/em>
u OLI integrativnoj psihodinamskoj psihoterapiji\"<\/em>
Neboj\u0161e Jovanovi\u0107a<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je to inicijativa? Definicije iz re\u010dnika ka\u017eu: \u201ePo\u010detak; prvi pokret; razvoj novog; novi na\u010din pristupa problemu...\u201d, \u201eOdgovornost za otpo\u010dinjanje ili za\u010dinjanje ne\u010dega, karakteristika za\u010dinjanja nove ideje ili metoda, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe.\u201d Inicijativa je, dakle, sposobnost da se otpo\u010dne, pokrene ne\u0161to samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpo\u010detoj aktivnosti. Inicijativa je kad \u201eprepoznam i uradim ono \u0161to mislim da treba da se uradi pre nego \u0161to to neko tra\u017ei od mene\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Ka\u017eemo retka, zato \u0161to se zrela inicijativa retko vidi kod odraslih ljudi. U su\u0161tini je inicijativa bazi\u010dna ljudska sposobnost prisutna kao razvojni potencijal kod svih. Kao i ostale bazi\u010dne sposobnosti, i inicijativa ima svoje rudimentarne oblike i razvojne faze. Dete izme\u0111u tre\u0107e i pete godine \u017eivota je radoznalo i puno inicijative, istra\u017eiva\u010dkog duha... a onda se \u010desto dogodi ne\u0161to \u0161to mu oduzme te \u017eivotne radosti i sposobnosti. Prvo se radoznali istra\u017eiva\u010dki duh deteta suo\u010di sa preprekama koje nastaju u porodici, posebno vezano za njegovu seksualnu radoznalost, ali i za druge \u201eavanture odvajanja\u201d koje roditelji ne odobravaju, a potom do\u0111e \u0161kola koja uglavnom uspeva da \u201eubije\u201d de\u010diju intelektualnu radoznalost i sklonost ka istra\u017eivanju svojom orijentacijom na reproduktivno u\u010denje, to jest \u201ebubanje\u201d. Erik Erikson nam je dao interesantne uvide u krizu perioda koji je smatrao kriti\u010dnim za razvoj inicijative \u2013 nasuprot krivici.<\/p>\n\n\n\n

Prema Eriksonovoj (1985) teoriji, zrela, razvijena sposobnost za inicijativu je sposobnost da se razviju aktivnosti ili projekti, poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, \u010dak i ako postoji rizik neuspeha ili gre\u0161aka. Bazi\u010dne vrline ili ve\u0161tine koje su uklju\u010dene u inicijativu su ose\u0107anje svrhe i usmerenost, sposobnost dono\u0161enja odluka, sara\u0111ivanje sa drugima i vo\u0111enje drugih, sposobnost da se defini\u0161e li\u010dno usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. Iako se izvesni rudimentarni oblici inicijative mogu videti i u ranijim razvojnim fazama, prema Eriksonu je odlu\u010duju\u0107e i kriti\u010dno vreme za razvoj inicijative uzrast izme\u0111u 3. i 5. godine \u017eivota. U ovoj fazi \u017eivota, kada je dete uvereno da je samostalna li\u010dnost (\u0161to je posledica povoljnog razvoja u prethodnoj fazi sticanja autonomije), ono mora prona\u0107i kakva \u0107e li\u010dnost postati. To je period istra\u017eivanja sveta, sebe, sopstvenih interesovanja i mogu\u0107nosti, period radoznalosti i \u201eavanturizma\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Tri nove razvojne mogu\u0107nosti potpoma\u017eu ovu fazu: dete se kre\u0107e slobodnije i mo\u017ee da ima \u0161iri radijus ciljeva; njegov govor se razvija do te mere da mo\u017ee da shvati mnogo toga i neprekidno zapitkuje o svemu i sva\u010demu; razvija se ma\u0161ta koja mo\u017ee da se pro\u0161iri na mnogo uloga \u2013 pa i na one koje dete samo zamisli. Sve to mo\u017ee da pomogne detetu da iz ovog perioda iza\u0111e sa ose\u0107anjem za inicijativu, koja \u0107e biti osnova za kasniji realisti\u010dan ose\u0107aj ambicioznosti i svrsishodnosti.<\/p>\n\n\n\n

Erikson govori o tome da je, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna (nametljiva, probojna). Karakteri\u0161e je mno\u0161tvo aktivnosti i fantazija sli\u010dnih po izgledu. To uklju\u010duje proboj u druga tela \u2013 fizi\u010dkim napadom, u u\u0161i i um drugih ljudi (dete \u201eprobija u\u0161i\u201d svojim glasom, \u201eupada u re\u010d\u201d) \u2013 agresivnim govorom; u prostor \u2013 svojim \u017eivahnim kretanjem; u nepoznato \u2013 sna\u017enom radoznalo\u0161\u0107u. Kao \u0161to i autonomija i razvoj volje zapo\u010dinju fazom negativizma i kontravolje, i inicijativa je, u svojim za\u010decima, napadna. Neki ljudi i ostanu na tom stadijumu razvoja inicijative \u2013 od njih se \u201ene mo\u017ee do\u0107i do re\u010di\u201d, gu\u0161e inicijativu drugih, \u017eele da budu pokreta\u010d svega.<\/p>\n\n\n\n

Stadijum inicijative donosi i anticipatorno rivalstvo<\/strong> prema onima koji su tu bili pre njih (roditelj suprotnog pola) i koji mogu, svojom \u201esuperiornom opremom\u201d, da zauzmu ono polje prema kojem je inicijativa usmerena. Ljubomora i rivalstvo, neophodni poku\u0161aji \u2013 mada puni ogor\u010denja \u2013 da se razgrani\u010di oblast nespornih privilegija, dolaze do vrhunca u kona\u010dnoj borbi za poziciju miljenika kod jednog od roditelja. Neizbe\u017ean i nu\u017ean neuspeh ra\u0111a ose\u0107anje krivice i anksioznosti. Ovakva iskustva vezana za prvobitne de\u010dije inicijative, radoznalosti i istra\u017eivanja, mogu blokirati inicijativu osobe u odraslom dobu, kao \u0161to mogu biti potencijalni izvor energije destruktivnih nagona. Posledice krivice koja se budi na ovom stadijumu \u010desto se pokazuju tek mnogo kasnije, kada se konflikti u vezi inicijative mogu izraziti kroz samoograni\u010davanje koje spre\u010dava pojedinca da \u017eivi prema svojim unutra\u0161njim potencijalima.<\/p>\n\n\n\n

Krivica vezana za inicijativu je ose\u0107anje da je lo\u0161e ili neprikladno da se inicira ne\u0161to prema sopstvenom modelu, da \u0107e to izazvati neodobravanje. Inicijativa cveta kod dece kada se ohrabruje potreba za avanturom kroz igru, bez obzira na to koliko ono \u0161to dete radi \u0161a\u0161avo izgledalo roditeljima. Potiskivanje tog uzbu\u0111enja avanture i eksperimentisanja (zbog vremena, prljanja u igri, rizika, seksualnih impulsa koji su u pozadini nekog pona\u0161anja) zameni\u0107e inicijativu strahom i krivicom. U suprotnom se razvija karakterni stav: \u201eAko ne iniciram, ako ne \u0161tr\u010dim, ako ne isturim vrat napred... bi\u0107u siguran\u201d \u2013 siguran od krivice, od ose\u0107anja da sam lo\u0161, od kazne.<\/p>\n\n\n\n

Uspeh<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako prevazi\u0111e krizu ovog perioda na razvojno konstruktivan na\u010din, dete se ose\u0107a \u201eodre\u0111enije\u201d, puno ljubavi, opu\u0161tenije i bistrije u rasu\u0111ivanju \u2013 vitalno na sasvim novi na\u010din. Ose\u0107a da je u ve\u0107oj meri aktivirano, kao i to da je ono aktivizator<\/em>. Poseduje izvestan vi\u0161ak energije koji mu omogu\u0107ava da zaboravi prili\u010dno brzo mnoge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim po\u017eeljnim oblastima, makar one izgledale i opasne. Dete razvija ose\u0107aj svrhe, radoznalost i inicijativu. Ono razvija \u010dvrsto, sumnjom nezapla\u0161eno uverenje koje je \u201elajt-motiv\u201d ove faze razvoja: \u201eJa sam ono \u0161to mogu zamisliti da \u0107u biti\u201d. Vrlina koja se razvija jeste svrha \u2013 usmerenost na ciljeve.<\/p>\n\n\n\n

Neuspeh<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako su ekspanzija i poku\u0161aji inicijative u ovom periodu pra\u0107eni prevelikim strahom i ose\u0107anjem krivice zbog rivalstva i seksualnih fantazija, mo\u017ee do\u0107i do zastoja i odustajanja od inicijative. Neuspeh u razre\u0161avanju ove krize vodi do u\u010dvr\u0161\u0107ivanja ose\u0107anja krivice, uznemirenosti, gubitka inicijative i razvoja \u201eprogoniteljske savesti\u201d \u2013 unutra\u0161njeg glasa koji nas stalno posmatra, optu\u017euje, optere\u0107uje krivicom i nagoni na samoka\u017enjavanje. Ovakav ishod krize mo\u017ee da vodi do stalnih samoograni\u010davanja koja jedinki ne dozvoljavaju da \u017eivi u skladu sa svojim kapacitetima.<\/p>\n\n\n\n

Drugo mogu\u0107e re\u0161enje je inicijativa koja se ispoljava uprkos sna\u017enom ose\u0107anju krivice. Napetost koja se pri tome stvara u telu osobe mo\u017ee dovesti do \u201eneumornih nastojanja\u201d da poka\u017ee svoju inicijativu besomu\u010dno rade\u0107i (radoholizam), kao da se njena vrednost sastoji samo iz onoga \u0161to nastoji da uradi. Mnoge odrasle osobe ose\u0107aju da se njihova vrednost kao ljudi svodi u celosti na ono \u0161to rade, ili \u010dak na ono \u0161to \u0107e slede\u0107e uraditi, a ne na ono \u0161to jesu kao pojedinci. Ta napregnutost je uzrok mnogih psihosomatskih oboljenja.<\/p>\n\n\n\n

Erikson je u kasnijim radovima (1982) razdvojio maladaptacije<\/strong> od maligniteta<\/strong> (averzija) kao negativnih posledica neuspe\u0161nog prevazila\u017eenja krize nekog stadijuma. Poreme\u0107aji mogu da se okrenu u dva smera: prenagla\u0161avanje ne\u010dega \u0161to je dobro \u2013 \u201eprevi\u0161e ne\u010deg dobrog\u201d (maladaptacije) ili premalo ne\u010dega (malignitet ili averzija). Kada je u pitanju kriza inicijative nasuprot krivici, maladaptacija je bezobzirnost<\/em> \u2013 inicijativa kao eksploatacija drugih, nebriga za druge u ostvarivanju svojih ciljeva, bezose\u0107ajnost; dok je malignitet inhibicija<\/em> \u2013 averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Inicijativa koja se razvija uprkos krivici, koja negira krivicu, mo\u017ee dovesti do bezdu\u0161ne inicijativnosti na u\u0161trb drugih \u2013 kao \u0161to, kod razvoja autonomije i volje, autonomija ste\u010dena poricanjem stida i sumnje vodi do impulsivnosti koja se odlikuje nepromi\u0161ljeno\u0161\u0107u i bezobzirno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Razvoj inicijative se, dakle, nastavlja i naslanja na razvoj volje (kao \u0161to se i volja nastavlja na razvoj bazi\u010dnog poverenja). Tek kada je inicijativa o\u010di\u0161\u0107ena od krivice, ali sa\u010duvana od bezobzirnosti, ona postaje ono \u0161to je u OLI metodu nazivamo pokreta\u010d psihe<\/em> \u2013 sposobnost koja osobi omogu\u0107ava da iz sebe pokrene aktivnost, a da pri tome ima na umu i druge, i sebe, i krajnji smisao onoga \u0161to \u010dini.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":2277,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-2276","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/2276","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2277"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2276"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2276"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}