{"id":2187,"date":"2026-03-22T18:04:41","date_gmt":"2026-03-22T17:04:41","guid":{"rendered":"https:\/\/olicentar.rs\/?post_type=koristan_sadr_aj&p=2187"},"modified":"2026-03-22T18:04:42","modified_gmt":"2026-03-22T17:04:42","slug":"izmedu-ljubavi-i-mrznje-anatomija-ambivalencije","status":"publish","type":"koristan_sadr_aj","link":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/koristan_sadr_aj\/izmedu-ljubavi-i-mrznje-anatomija-ambivalencije\/","title":{"rendered":"Izme\u0111u ljubavi i mr\u017enje - anatomija ambivalencije"},"content":{"rendered":"\n

Iz knjige \"Razvoj bazi\u010dnih emocionalnih kompetencija<\/em>
u OLI integrativnoj psihodinamskoj psihoterapiji\"<\/em>
Neboj\u0161e Jovanovi\u0107a<\/em><\/p>\n\n\n\n

U psihoanalizi se termin ambivalencija koristi da opi\u0161e simultano postojanje opre\u010dnih ose\u0107anja prema istom objektu (osobi, predmetu, pojavi...). Termin je uveo Paul Eugen Bleuler (1952) na kongresu \u0161vajcerskih psihijatara u Bernu, govore\u0107i o \u0161izofreniji. Opisao je simultano prisustvo kontradiktornih ose\u0107anja prema objektu ili osobi koje se ispoljavalo u nerazre\u0161ivom suprotstavljanju dve opre\u010dne tendencije u pona\u0161anju (kao \u0161to je jesti i ne jesti). <\/p>\n\n\n\n

U slu\u010daju \u201e\u010doveka pacova\u201d Frojd (1909) je ve\u0107 ukazao na to da sukobljavanje ljubavi i mr\u017enje prema istoj osobi mo\u017ee objasniti pojedine osobine opsesivnih misli (sumnju, kompulsivnost). U knjizi \u201eTotem i tabu\u201d Frojd je prihvatio termin. Za njega, ambivalencija poti\u010de iz bazi\u010dne biseksualnosti ljudskih bi\u0107a i strukture edipovog kompleksa, \u0161to zna\u010di da dete mo\u017ee simultano da voli i mrzi svoje roditelje. Frojd termin koristi, u naj\u0161irem smislu, da bi ozna\u010dio prisustvo u osobi para suprotstavljenih impulsa istog intenziteta. Naj\u010de\u0161\u0107e je to opozicija izme\u0111u ljubavi i mr\u017enje, koja se \u010desto ispoljava kod opsesivnih neuroza i melanholije. U svojim metapsiholo\u0161kim spisima (1915) on dodaje da je gubitak objekta ljubavi, kroz regresiju, ono \u0161to dovodi do izazivanja konflikta ambivalencije (ljutnja na izgubljeni objekt ljubavi).<\/p>\n\n\n\n

Karl Abraham je (1927) naglasio intenzitet sadisti\u010dkih fantazija koje su povezane sa urinarnim i digestivnim funkcijama. Kasnije je (1924) pro\u0161irio Frojdovu \u0161emu razvoja libida postavkom da se razvoj odnosa sa objektom odvija na dva na\u010dina. Prvi na\u010din je parcijalna ili totalna investicija u objekt, a drugi ambivalencija. Po njemu, prvi oralni stadijum sisanja je preambivalentan. Dete ne ose\u0107a ni ljubav ni mr\u017enju prema objektu (majci). Zatim slede \u010detiri ambivalentna stadijuma. Kasnija oralna faza koja je kanibalisti\u010dka i u kojoj dete ima potrebu za totalnom inkorporacijom (uno\u0161enjem, gutanjem) objekta (gri\u017eenje dojke... me\u0161avina ljubavi i agresije prema obejektu. Takva ambivalencija ra\u0111a prvobitnu krivicu i strah od osvete objekta, \u0161to je prepoznato u izreci \u201eseti\u0107e\u0161 se kad si majku za sisu ujeo\u201d koja se koristi kada se nekome preti osvetom). Zatim sledi ranija analno sadisti\u010dka faza u kojoj dete ima impulse ka izbacivanju i uni\u0161tenju objekta (\u201eizbaciti lo\u0161e iz sebe\u201d. U svakodnevnom govoru se to prepoznaje jer se ka\u017ee, kada neko verbalno prazni agresiju, da \u201emnogo sere\u201d, \u201ezasipa svojim sranjima\u201d...) , i kasnija analno sadisti\u010dka faza u kojoj se javljaju impulsi za konzervacijom i dominacijom u odnosu na objekt (\u201ene dam ti svoje dragocene sadr\u017eaje\u201d, \u201ene\u0107u da kakim na no\u0161u\u201d, kasnije \u201ene dam ti svoje emocije\u201d). Nakon toga ide rana fali\u010dko genitalna faza povezana sa fali\u010dkom agresivno\u0161\u0107u, i zavr\u0161ava se finalnom genitalnom fazom ljubavi prema celovitom objektu koja je postambivalentna (prevladava ljubav). <\/p>\n\n\n\n

U \u201eNovim uvodnim predavanjima o psihoanalizi\u201d Frojd (1933) je integrisao Abrahamove doprinose. U okviru edipalnog konflikta ambivalencija se razre\u0161ava kao neuroti\u010dni simptom, ili kroz reakcionu formaciju (odbrana od jedne strane ambivalentnog ose\u0107anja okretanjem u suprotno) ili kroz pomeranje (pomeranje jedne strane ambivalencije ka drugom objektu). U drugoj teoriji instikata Frojd je ambivalenciju video kao deo bazi\u010dnog dualizma instinkata: instinkt \u017eivota-instinkt smrti.<\/p>\n\n\n\n

Za Melaniju Klajn (1935, 1940) ambivalencija je bila klju\u010d u formulisanju njene teorije depresije. Prema njenoj teoriji, u prvoj fazi \u017eivota odoj\u010deta (paranoidno \u0161izoidna pozicija) dete nema do\u017eivljaj majke kao celine, ve\u0107 su njegova iskustva podeljena u dve grupe do\u017eivljaja i ose\u0107anja se usmeravaju na \u201eparcijalne objekte\u201d. Pozitivna iskustva se odnose na \u201edobru dojku\u201d prema kojoj se ose\u0107a ljubav, a negativna na \u201elo\u0161u dojku\u201d prema kojoj se ose\u0107a mr\u017enja. Kada dete po\u010dne da spaja svoja do\u017eivljavanja majke u jednu celinu, u do\u017eivljaj osobe (celog objekta) javlja se depresivna anksioznost (depresivna pozicija). Dete postaje svesno da ose\u0107a i ljubav i mr\u017enju prema istoj osobi i pla\u0161i se sopstvene destruktivnosti koja bi mogla da uni\u0161ti majku (kao i destruktivnosti objekta ljubavi u koji projektuje sopstvenu agresivnost). Ako pozitivna ose\u0107anja preovla\u0111uju, depresivna anksioznost se mo\u017ee prevazi\u0107i i javlja se potreba za reparacijom (popravljanjem \u0161tete). Kada je konflikt intenzivno suprotnih ose\u0107anja isuvi\u0161e jak, mo\u017ee do\u0107i do regresije na preambivalentni stadijum (paranoidno \u0161izoidnu poziciju) kori\u0161\u0107enjem mehanizma cepanja na dobre i lo\u0161e aspekte objekta -\u201dparcijalne objekte\u201d. Melanholija je hiperambivalentno stanje intenzivne borbe izme\u0111u ljubavi i mr\u017enje, dok se \u0161izofrenija mo\u017ee smatrati bazi\u010dno antiambivalentnim procesom gde se suprotstavljeni impulsi radikalno razdvajaju. To se posti\u017ee ili tako \u0161to se prema istom objektu, u razli\u010ditom vremenu, ose\u0107a i ispoljava samo jedna strana ambivalentnih ose\u0107anja u \u010distom obliku (ili ljubav, ili mr\u017enja), ili tako \u0161to se simultano suprotstavljena ose\u0107anja usmeravaju na parcijalne objekte koji su odvojeni, podeljeni (cepa se do\u017eivljaj osobe na njene delove koji se vole ili mrze, gubi se do\u017eivljaj druge li\u010dnosti kao celine).<\/p>\n\n\n\n

Sposobnost tolerisanja koegzistencije ambivalentnih ose\u0107anja je jedna od najbitnijih sposobnosti koje razdvajaju normalnost i patologiju. Mo\u017eda i najbitnija, zajedno sa sposobno\u0161\u0107u tolerancije na frustraciju (mada su obe zavisne od uspe\u0161nosti procesa neutralizacije, a sve navedene sposobnosti su u bliskoj me\u0111uzavisnosti sa razvojem i odr\u017eanjnjem celovitosti i konstantnosti objekta. Bez celovitosti objekta i nema ambivalencije jer ne postoji objekt-osoba do\u017eivljena kao celina). Iz teskobe ambivalencije se mo\u017ee iza\u0107i na razli\u010dite na\u010dine, razli\u010ditim mehanizmima odbrane, ali su oni, uglavnom, \u201eskupi\u201d i vode do nekog oblika patologije. Frojd je smatrao neurozu proizvodom konflikta ambivalencije koji nastaje ili zbog toga \u0161to su i ljubav i mr\u017enja intenzivne, ili zato \u0161to su podjednake snage, ili je kombinacija oba faktora. U psihoterapijskom procesu bi bilo veoma korisno ako bi se mogla odrediti ne samo sposobnost klijentove tolerancije na frustraciju, ve\u0107 i njegova sposobnost tolerancije na ambivalenciju.<\/p>\n\n\n\n

Nediskriminativno kori\u0161\u0107enje termina ambivalencija za bilo kakvu vrstu konflikta ili pome\u0161anih ose\u0107anja nije svrhovito. Ali, i restrikcija kori\u0161\u0107enja termina samo na koegzistenciju ljubavi i mr\u017enje prema istom objektu isklju\u010duje bitne aspekte ambivalencije kao termina koji ozna\u010dava simultano postojanje opre\u010dnih ose\u0107anja prema istoj osobi. Kada koristimo termin \u201eljubav\u201d kao generi\u010dki, onda on mo\u017ee da pokriva \u0161iri opseg ose\u0107anja pozitivnog kvaliteta. Kada govorimo o roditeljskoj ljubavi, onda govorimo da ona uklju\u010duje negu, brigu, zainteresovanost, divljenje, ponos, privr\u017eenost...Tako i termin \u201emr\u017enja\u201d ne treba posmatrati globalno, ve\u0107 kao jedan kontinuum ose\u0107anja od nedopadanja, nezainteresovanosti, odbojnosti, ljutnje... do mr\u017enje. Slede\u0107i ovaj na\u010din razmi\u0161ljanja, mo\u017eemo govoriti o prethodnicima ili derivatima polarnosti ljubav-mr\u017enja. Tim derivatima se, kod odraslih osoba, mo\u017ee pripisati koegzistencija ose\u0107anja zavisti i zahvalnosti u transfernim relacijama; ili simultana aktivacija \u017eelja da se ceni ili idealizuje neko, sa jedne strane, i da se optu\u017euje ili obezvre\u0111uje sa druge strane. \u010cesta koegzistencija divljenja i straha prema istoj osobi pripada ovde, posebno ako analiti\u010dar otkrije da je strah projekcija hostilnih \u017eelja.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":2188,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-2187","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/2187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}