Tehnika sidrenja, koja poti\u010de iz Neuro Ligvisti\u010dkog Programiranja (Bandler and Grinder, 1979), pokazala nam se, tako\u0111e, kao korisna tehnika vezana za ve\u0161tine samoregulacije i sposobnost trajnijeg zadr\u017eavanja pozitivnih stanja kod pojedinca, kao i sposobnost \u201eprizivanja\u201d \u017eeljenih stanja. Zapravo, kod osoba koje imaju \u010deste ekstremne oscilacije raspolo\u017eenja, samopo\u0161tovanja i samopouzdanja (a videli smo da je to posledica deficita u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta), sidrenje, kao tehnika \u010diji je osnovni cilj da osoba nau\u010di da \u201eusidri\u201d (u\u010dini \u201ekonstantnim\u201d, stabilnijim) odre\u0111ena po\u017eeljna emotivna stanja, mo\u017ee da bude korisno u uve\u017ebavanju stabilnosti osobe. Govorili smo o tome kako se, pri formiranju konstantnosti objekta, zapravo \u201etalo\u017ee\u201d na\u0161e uspomene. Od pozitivnih i negativnih uspomena u odnosu sa objektom stvaraju se \u201estabilne mentalne reprezentacije\u201d, to jest, neka mentalna jezgra oko kojih su natalo\u017eene te uspomene. Ako preovladavaju pozitivna iskustva, stvara se generalno pozitivan stav prema objektu, sebi i svetu (bazi\u010dno poverenje).<\/p>\n\n\n\n
Oja\u010davanje i odr\u017eavanje tog emotivnog jezgra je jedan aktivan proces, iako se, uglavnom, odvija nesvesno. Ljudi, me\u0111utim, to \u010desto rade i svesno. Prise\u0107aju se lepih trenutaka, razgledaju albume sa slikama, pi\u0161u dnevnike, pa ih posle \u010ditaju u\u017eivaju\u0107i u uspomenama\u2026 \u010cesto se uz ta pozitivna iskustva (i uz negativna) vezuju odre\u0111ene asocijacije (na primer neka pesma koja nas podse\u0107a na neki odnos ili doga\u0111aj, neka slika, re\u010d, re\u010denica\u2026 ) koje, ako se pojave, \u201eprizivaju\u201d se\u0107anja i ose\u0107anja. Koliko puta vam se dogodilo da vas, kad \u010dujete neku muziku, to \u201evrati\u201d u dane kad ste\u2026 do\u017eivljavali ne\u0161to vama zna\u010dajno. Te asocijacije su, zapravo, sidra. Pavlov (1969) je govorio o tome kako neka neutralna dra\u017e mo\u017ee postati uslovna dra\u017e (izazivati reakciju) ako se daje zajedno sa bezuslovnom dra\u017ei (tako je, na primer, Pavlov uslovljavanjem u\u010dio pse da saliviraju, daju\u0107i im hranu i zvuk zvona zajedno. Psi su, kasnije, lu\u010dili pljuva\u010dku samo na zvuk zvona jer je taj zvuk, kao neutralna dra\u017e, bio asociran sa hranom. Zvuk zvona je postalo \u201esidro\u201d za hranjenje). Uslovna dra\u017e mo\u017ee biti i negativna (na primer, kada dete zapla\u010de \u010dim vidi osobu u belom mantilu), i ljudima se \u010desto de\u0161ava da se ose\u0107aju uznemirenima, ne znaju\u0107i za\u0161to, jer su, usput, naleteli na neku uslovnu dra\u017e, ili sidro, koje je nesvesno asocirano sa nekim neprijatnim iskustvom. Logika tehnike sidrenja je to da se ona po\u017eeljna ose\u0107anja i stanja, \u010dvr\u0161\u0107im i svesnim vezivanjem za neke dra\u017ei koje bi bile asocirani okida\u010di za ta stanja, mogu prizivati po \u017eelji- \u0161to zna\u010di da mo\u017eemo upravljati njima ili da se mo\u017eemo samoregulisati.<\/p>\n\n\n\n
Kako se izvodi sidrenje? Prvo se odredi stanje koje \u017eelimo da usidrimo i kako \u0107emo prizvati to stanje. Svako se, bar po nekada, ose\u0107ao dobro, onako kako \u017eeli da se ose\u0107a\u2026 bio je \u201eonaj pravi\u201d. Odabere se jedno korisno stanje svesti koje je mogu\u0107e sidriti u razli\u010ditim situacijama. Na primer, ose\u0107aj samopouzdanja je jedno takvo stanje koje bismo rado imali \u201epri ruci\u201d u razli\u010ditim situacijama. U tom slu\u010daju, najpre je potrebno prisetiti se trenutka i situacije kad ste se ose\u0107ali samopouzdano. \u0160to je sna\u017eniji ose\u0107aj samopouzdanja kojeg se se\u0107ate, to \u0107e va\u0161e sidro biti mo\u0107nije u izazivanju tog ose\u0107aja i u drugim situacijama u kojima vam bude potrebno.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko vam se \u010dini da ose\u0107aj koji \u017eelite nije dovoljno jak, krenite istra\u017eivanje po svojim uspomenama \u2013 sigurno ste imali \u017eeljeno stanje, u \u017eeljenom intenzitetu, barem u jednoj prilici tokom \u017eivota, mo\u017eda u istom ili u sasvim druga\u010dijem kontekstu. Va\u017ean je ose\u0107aj, a ne kontekst. Ukoliko i dalje niste sigurni da su ose\u0107aj i stanje koje \u017eelite dovoljno jasni, mo\u017eete ga \u201epozajmiti\u201d od nekoga ko je majstor u tom stanju i u do\u017eivljavanju tih ose\u0107aja. To radite zami\u0161ljanjem da ste vi ta osoba, poku\u0161avate u\u0107i u njeno telo, do\u017eiveti njene ose\u0107aje, misli, slike i zvukove, dok se pona\u0161a na samopouzdan na\u010din.
Odabir pravog podra\u017eaja: Slede\u0107i korak je odabir specifi\u010dnog podra\u017eaja koji \u0107e biti sidro za izazivanje \u017eeljenog stanja. Ono \u0161to vi \u017eelite posti\u0107i je da, pri svakom javljanju va\u0161eg podra\u017eaja, automatski nastupi \u017eeljeno stanje i da niko ne primeti va\u0161u \u201e\u010daroliju\u201d. Budu\u0107i da brojni podra\u017eaji uspostavljaju jake i neposredne veze s istim reakcijama, treba voditi ra\u010duna da se odabere podra\u017eaj koji \u0107e biti jedinstven, jasan, dostupan u svakom trenutku i specifi\u010dan za vas, a neprimetan za okolinu. Za sidro mo\u017eete odabrati vizualni, auditivni ili kinesteti\u010dki podra\u017eaj. Ako ste vizualni tip, mo\u017eda je najprikladnije odabrati neku spolja\u0161nju ili unutra\u0161nju sliku, predstavu koja mo\u017ee biti dobra veza sa va\u0161im stanjem. Recimo, sportisti \u010desto koriste vizualna sidra koja ih dovode u najbolje stanje za izvo\u0111enje uspe\u0161nog udarca (npr. neki golferi usmere pogled na vrh cipele, ko\u0161arka\u0161i na pod ispred nogu). Vrlo \u010desto se koriste kinesteti\u010dka sidra koja se smatraju najmo\u0107nijima. U tom smislu, najzgodniji su specifi\u010dni dodiri odre\u0111enog dela tela, kao npr. dodir vrha palca i ka\u017eiprsta, pritisak na odre\u0111eno mesto na vratu i sl. Za taktilna je sidra va\u017eno da su dovoljno za\u0161ti\u0107ena od pritisaka u svakodnevnoj komunikaciji, kako se ne bi \u201eponi\u0161tio\u201d njihov u\u010dinak na izazivanje odre\u0111enog stanja. Auditivno sidro mo\u017ee biti neka re\u010d, re\u010denica, zvuk koji mo\u017eemo proizvesti (ne mora na glas, mo\u017ee u sebi).<\/p>\n\n\n\n
Povezivanje podra\u017eaja i reakcije \u2013 sidrenje: Kad je odabrano intenzivno i jasno stanje i \u010dist, jedinstven i jasan podra\u017eaj, va\u017eno je povezati ih u pravom trenutku. Pravi trenutak za primenu sidra (podra\u017eaja) je momenat pred vrhunac do\u017eivljenog ose\u0107aja ili stanja. Tehnika se, obi\u010dno, obavlja tako \u0161to se prvo opustimo, udubimo u sebe, uspostavimo kontakt sa sopstvenim telom. Zatim zamislimo \u017eeljeno stanje, prisetimo ga se \u0161to \u017eivlje, obratimo pa\u017enju na sve telesne osete koje imamo u \u017eeljenom stanju (kakvo nam je disanje, ose\u0107aj u stomaku, grudima, delovima tela\u2026 ). Kad to postignemo, zamislimo kao da smo se, u mislima, udaljili iz svog tela, kao da smo iza\u0161li iz njega i posmatramo ga. Zatim se, polako, vra\u0107amo u svoje telo i \u017eeljeno stanje. U trenutku kad smo pred vrhuncem do\u017eivljaja, \u201ebacimo sidro\u201d, to jest, zamislimo sliku, ili izgovorimo re\u010d, ili uradimo pokret (izvedemo neki pokret koji je kinesteti\u010dko sidro). Kad ose\u0107aj po\u010dne jenjavati, otpustite sidro i vratite se u realnost. Prekinite svoje dotada\u0161nje stanje nekom aktivno\u0161\u0107u, pro\u0161etajte se, popijte \u010da\u0161u vode, pogledajte kroz prozor. Zatim ponovo \u201eispalite\u201d sidro (sidra) i primetite \u0161ta se doga\u0111a s va\u0161im ose\u0107ajima i stanjem \u2013 izaziva li sidro automatski \u017eeljeno stanje ili ose\u0107aj? Ponovite ovaj proces nekoliko puta, poja\u010dajte vezu i postignite da se ona ustali u va\u0161oj neurologiji. Na taj \u0107ete na\u010din pove\u0107ati mogu\u0107nost izbora za sebe u onim situacijama u kojima ste do sada reagovali poput automata, ne\u017eeljenim reakcijama.<\/p>\n\n\n\n
Preno\u0161enje sidra u budu\u0107nost: Jednom uspostavljeno sidro mo\u017eete povezati i s nizom situacija koje \u0107e se tek dogoditi u budu\u0107nosti. Zamislite neku situaciju u budu\u0107nosti u kojoj \u0107e vam trebati stanje koje ste upravo usidrili, recimo da je re\u010d o samopouzdanju. Odaberite neki spolja\u0161njii znak (sliku, re\u010d, pokret), ne\u0161to \u0161to \u0107ete do\u017eiveti neposredno pre nego \u0161to vam bude potreban ose\u0107aj samopouzdanja. U trenutku kad, u svojim mislima, vidite taj znak, ispalite sidro i primetite \u0161ta se u vama doga\u0111a. Ako sidro deluje, oseti\u0107ete samopouzdanje. Slede\u0107eg dana ponovo proverite svoje sidro na isti na\u010din, zami\u0161ljanjem. Naravno, sve do prave \u017eivotne situacije, u kojoj \u0107ete tek potvrditi da va\u0161e sidro zaista deluje. \u0160to budete \u010de\u0161\u0107e koristili svoje sidro, ono \u0107e biti mo\u0107nije. Uskoro \u0107e biti dovoljno da pomislite na sidro i oseti\u0107ete \u017eeljeno stanje. Zapravo, sve \u0107e se doga\u0111ati automatski i bez va\u0161eg svesnog napora. Kada do\u0111e do te automatizacije, psihodinamskim re\u010dnikom, mo\u017eemo re\u0107i da je sposobnost internalizovana.<\/p>\n\n\n\n
Roditelji, zapravo, stalno poma\u017eu deci u sidrenju pokazuju\u0107i im (naj\u010de\u0161\u0107e nesvesno) kako da se samoreguli\u0161u (verbalno su to \u201ere\u010di utehe\u201d ili re\u010di bodrenja \u2013 \u201ebravo, mo\u017ee\u0161 ti to\u201d, \u201evidi kako dobro to radi\u0161\u2026 \u201d \u2013 razne re\u010di ili postupci koje \u201einternalizacijom\u201d sidrimo u na\u0161im umovima. Onda te re\u010di izgovaramo sami sebi kroz unutra\u0161nji dijalog koji, uglavnom, i ne registrujemo svesno. (Vigotski (1983, 1996) i Lurija (1961,1982) su detaljnije opisali kako se kod dece razvijaju ve\u0161tine samoregulacije i samokontrole pounutravanjem spolja\u0161njeg govora u unutra\u0161nji).<\/p>\n\n\n\n
Gomilanje sidara: Sidra mo\u017eete koristiti za razli\u010dite situacije koje vas o\u010dekuju u budu\u0107nosti. U svakoj od tih situacija potrebno je odabrati pravo stanje i pravi podra\u017eaj tj. sidro. Po\u017eeljna stanja su brojna: smirenost, samopouzdanje, veselost, energi\u010dnost, strastvenost, bezbri\u017enost, koncentracija, motivisanost, zabava i tako dalje. Brojni su i podra\u017eaji koje mo\u017eete koristiti kao sidra za ta stanja. Mo\u017eete se odlu\u010diti da za svako od brojnih po\u017eeljnih stanja imate poseban podra\u017eaj, ali i da pod isti podra\u017eaj ili isto sidro \u201egrupi\u0161ete\u201d ili \u201enagomilate\u201d vi\u0161e razli\u010ditih ose\u0107aja. Tako, ako \u017eelite da se ose\u0107ate smireno, ali istovremeno i samopouzdano, nestrpljivo i tolerantno, mo\u017eete povezati ova razli\u010dita stanja sidre\u0107i ih istim sidrom.<\/p>\n\n\n\n
Deo iz knjige: Sposobnost za ljubav<\/em><\/p>\n\n\n\n Autor: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"featured_media":1024,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-1023","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/1023","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1024"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1023"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/olicentar.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1023"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}