OLI modalitet
O.L.I. je skraćenica od Otkrivanje Lične Istine Otklanjanjem Lažnih Informacija
Integrativna psihodinamska psihoterapija (OLI IPP / OLI modalitet) je teorijsko-metodološki sistem u okviru psihodinamske/psihoanalitičke tradicije, čije je osnovno polazište da se psihoterapijska promena ostvaruje kroz razvoj bazičnih sposobnosti za obradu i upravljanje emocijama (emocionalnih kompetencija).
O.L.I. modalitet ima bazično psihodinamsku orijentaciju. Teorijska osnova izvedena je iz četiri psihoanalitičke škole: psihologije nagona („klasnična psihoanalitička teorija“), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.
O.L.I. modalitet ima bazično psihodinamsku orijentaciju. Teorijska osnova izvedena je iz četiri psihoanalitičke škole: psihologije nagona („klasnična psihoanalitička teorija“), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.
OLI IPP polazi od toga da zreli odbrambeni mehanizmi nisu „vrh razvoja“, već da se u povoljnim uslovima i psihoterapijskom radu odbrane mogu transformisati u zrelije sposobnosti koje ne iskrivljuju realnost radi zaštite od anksioznosti.
Psihoterapijski (savetnički i koučing) rad u okviru OLI modaliteta je integrativan, jer se intervencije različitih psihoterapijskih pristupa primenjuju zajedno sa tehnikama nastalih u okviru O.L.I. modaliteta u skladu sa razvojnim potrebama klijenta i ciljem razvoja bazičnih emocionalnih kompetencija.
Psihoterapijski (savetnički i koučing) rad u okviru OLI modaliteta je integrativan, jer se intervencije različitih psihoterapijskih pristupa primenjuju zajedno sa tehnikama nastalih u okviru O.L.I. modaliteta u skladu sa razvojnim potrebama klijenta i ciljem razvoja bazičnih emocionalnih kompetencija.
Osnovu za integraciju različitih teorijskih okvira, metoda i intervencija u okviru OLI modaliteta predstavlja model bazičnih emocionalnih kompetencija. Osnovna postavka ovog pristupa jeste da se trajna psihološka promena ne ostvaruje primenom pojedinačnih tehnika, već razvojem i deblokiranjem osnovnih sposobnosti za obradu i regulaciju emocionalnog iskustva. Emocionalne kompetencije predstavljaju temeljne psihičke funkcije putem kojih osoba opaža, organizuje i integriše emocionalne informacije. Razvojni zastoji ili poremećaji u njihovom funkcionisanju mogu dovesti do disfunkcionalne emocionalne regulacije i otežanog razumevanja odnosa prema sebi, drugima i spoljašnjem svetu.
O.L.I. psihoterapeut radi u dve ravni: ravni sadržaja i ravni procesa. Prateći sadržaj koji klijent iznosi — životne događaje, odnose, iskustva ljubavi i rada — terapeut istovremeno obraća pažnju na obrasce putem kojih klijent organizuje i obrađuje svoja iskustva i emocionalne reakcije na njih.
Intervencije različitih psihoterapijskih pristupa uključuju se u rad sa klijentom onda kada mogu doprineti razvoju određene bazične emocionalne kompetencije. Na taj način ostvaruje se integracija intervencija različitog teorijskog porekla u skladu sa razvojnim potrebama klijenta, a ne kroz eklektičko kombinovanje tehnika.
O.L.I. psihoterapeut radi u dve ravni: ravni sadržaja i ravni procesa. Prateći sadržaj koji klijent iznosi — životne događaje, odnose, iskustva ljubavi i rada — terapeut istovremeno obraća pažnju na obrasce putem kojih klijent organizuje i obrađuje svoja iskustva i emocionalne reakcije na njih.
Intervencije različitih psihoterapijskih pristupa uključuju se u rad sa klijentom onda kada mogu doprineti razvoju određene bazične emocionalne kompetencije. Na taj način ostvaruje se integracija intervencija različitog teorijskog porekla u skladu sa razvojnim potrebama klijenta, a ne kroz eklektičko kombinovanje tehnika.
O.L.I. modalitet se usmerava na dve ključne, složene sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad.
Ove dve složene psihološke sposobnosti formiraju se kroz međusobno delovanje bazičnih emocionalnih kompetencija, koje predstavljaju osnovne razvojne kapacitete za obradu i regulaciju emocionalnog iskustva.
01.
Neutralizacija („razboritost psihe“)
02.
Mentalizacija („artikulator psihe“)
03.
Celovitost objekta („lepak psihe“)
04.
Konstantnost objekta („stabilizator psihe“)
05.
Tolerancija na frustraciju („imunitet psihe“)
06.
Tolerancija na ambivalenciju („usmerivač psihe“)
07.
Volja („motor psihe“)
08.
Inicijativa („pokretač psihe“)
Nedostatak ili nerazvijenost bilo koje od emocionalnih kompetencija dovodi do ograničenja u kapacitetima za stabilne odnose i zrelo funkcionisanje, odnosno u sposobnosti za ljubav i rad.
Bez razvijene neutralizacije osoba ostaje pod dominacijom impulsa i afektivnih stanja, što otežava racionalno promišljanje i regulaciju ponašanja.
Bez sposobnosti celovitog doživljavanja druge osobe, situacije, sebe (objekta), odnosi se doživljavaju polarizovano, kroz idealizaciju ili devalvaciju, bez mogućnosti integracije pozitivnih i negativnih aspekata.
- Nedostatak konstantnosti objekta povezan je sa emocionalnom nestabilnošću, zavisnošću od spoljašnjih potvrda i otežanim održavanjem odnosa i dugoročnih ciljeva.
- Niska tolerancija na frustraciju dovodi do povlačenja, odustajanja ili dezorganizacije pod pritiskom životnih zahteva.
- Bez tolerancije na ambivalenciju osoba ima poteškoće u donošenju odluka i održavanju stabilnog odnosa prema ljudima, sebi ili sopstvenim izborima.
- Nedovoljno razvijena volja manifestuje se kroz teškoće u održavanju kontinuiteta aktivnosti, ciljeva i ličnih razvojnih pravaca.
- Bez razvijene inicijative osoba ostaje pretežno reaktivna, oslanjajući se na spoljašnje podsticaje umesto na sopstveno pokretanje aktivnosti.
Kapacitet za ljubav i rad neposredno je povezan sa razvojem navedenih emocionalnih sposobnosti. Ključ promene u terapiji je pomoći klijentu da navedene sposobnosti razvije ili deblokira. Terapijske tehnike su klasifikovane po tome koju sposobnost i u kojoj fazi razvoja mogu da pokrenu ili deblokiraju. O.L.I. modalitet daje i taksonomiju psihoterapijskih ciljeva, ukazujući na to koje vrste učenja se odvijaju u procesu psihoterapije i koje sposobnosti se aktiviraju kroz određeni oblik učenja:
VRSTE UČENJA - ZNANJA
BAZIČNE EMOCIONALNE KOMPETENCIJE - PROCESI
NEUTRALIZACIJA I MENTLIZACIJA
Celovitost objekta
KONSTANTNOST
OBJEKTA
OBJEKTA
TOLERANCIJA
NA FRUSTRACIJU
NA FRUSTRACIJU
TOLERANCIJA
NA AMBIVALENCIJU
NA AMBIVALENCIJU
VOLJA
INICIJATIVA
Konceptualno - deklarativno
Proceduralno
Meta-kognitivno
×
![]()
Da bi intervencija bila klinički opravdana u radu sa klijentom, potrebno je da doprinosi razvoju određene emocionalne kompetencije. U okviru OLI modaliteta razvijeni su kriterijumi za prepoznavanje razvojnih zastoja, kao i načini njihovog terapijskog razrešavanja.
O bazičnim emotivnim kompetencijama (skraćeno):
Neutralizacija („regulator psihe“)
Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost čoveka da održi svoje mišljenje razumnim tako što neutrališe svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajući ih u neutralnu energiju koja služi rešavanju problema, razumnom mišljenju i dolaženju do cilja.
Nerazvijena sposobnost:
- Iracionalno mišljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponašanje, iracionalno ponašanje.
- Doživljaj „to je jače od mene“, „obuzelo me“, „moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu…ne mogu da mislim o posledicama“.
Razvijena sposobnost:
- Оstaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, „ne gubi glavu“, „razmišlja hladne glave“, objektivna osoba... govore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju.
- Planiranje, promišljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive…
- Snažna osećanja ne ugrožavaju racionalno mišljenje, već postaju „pogonsko gorivo“ osobe za rešavanje problema, dostizanje cilja.
Nerazvijena sposobnost:
- Iracionalno mišljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponašanje, iracionalno ponašanje.
- Doživljaj „to je jače od mene“, „obuzelo me“, „moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu…ne mogu da mislim o posledicama“.
Razvijena sposobnost:
- Оstaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, „ne gubi glavu“, „razmišlja hladne glave“, objektivna osoba... govore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju.
- Planiranje, promišljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive…
- Snažna osećanja ne ugrožavaju racionalno mišljenje, već postaju „pogonsko gorivo“ osobe za rešavanje problema, dostizanje cilja.
Mentalizacija („artikulator psihe“)
Mentalizacija je mentalni proces pomoću kojega neka osoba implicitno ili eksplicitno tumači svoje ili tuđe postupke kao smislene na osnovu intencionalnih psihičkih stanja kao što su želje, potrebe, osećanja, verovanja i razlozi.
Nerazvijena sposobnost - 4 tipa:
- Nemogućnost da se zamisli unutrašnji svet drugih, naivnost ili zbunjenost pri direktnim susretima s mentalnim svetom drugih, kao i nedostatak uvida u stanja sopstvenog uma.
- Gubitak svesnosti o razlici između spoljašnje i unutrašnje realnosti; psihička ekvivalentnost – pojava da se mentalna stanja izjednačavaju s fizičkom realnošću; omnipotencija subjektivnosti – uverenje neke osobe da je njeno mentalizovanje nepogrešivo i da je ona uvek u pravu.
- Osoba ima problem da razdvoji fantaziju od realnosti i u njenom funkcionisanju se ponovo javlja kobajagi način funkcionisanja; kao odbrambena reakcija na to može da se javi hiperaktivno mentalizovanje – pokušaj da se mentalni sadržaji vide i tamo gde ih nema, kao, na primer, u slučaju sumanutih ideja odnosa.
- Neke osobe postupke shvataju samo u terminima fizičkih ograničenja ili opažljivih ciljeva; na ovakvo razumevanje logično se nadovezuje uverenje da se misli i osećanja menjaju isključivo putem akcije.
Razvijena sposobnost:
- Sposobnost da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, kapacitet za razumevanje činjenice da drugi imaju sopstvena uverenja, želje i namere.
- Promišljanje, razumevanje sopstvenih stanja i stanja drugih, sigurna afektivna vezanost.
- Indikatori mentalizacije: svesnost o prirodi mentalnih stanja i njihovoj razlici od fizičke realnosti.
- Eksplicitni napori da se pronikne u mentalno stanje koje stoji u osnovi nekog ponašanja.
- Prepoznavanje razvojnih aspekata mentalnih stanja.
Nerazvijena sposobnost - 4 tipa:
- Nemogućnost da se zamisli unutrašnji svet drugih, naivnost ili zbunjenost pri direktnim susretima s mentalnim svetom drugih, kao i nedostatak uvida u stanja sopstvenog uma.
- Gubitak svesnosti o razlici između spoljašnje i unutrašnje realnosti; psihička ekvivalentnost – pojava da se mentalna stanja izjednačavaju s fizičkom realnošću; omnipotencija subjektivnosti – uverenje neke osobe da je njeno mentalizovanje nepogrešivo i da je ona uvek u pravu.
- Osoba ima problem da razdvoji fantaziju od realnosti i u njenom funkcionisanju se ponovo javlja kobajagi način funkcionisanja; kao odbrambena reakcija na to može da se javi hiperaktivno mentalizovanje – pokušaj da se mentalni sadržaji vide i tamo gde ih nema, kao, na primer, u slučaju sumanutih ideja odnosa.
- Neke osobe postupke shvataju samo u terminima fizičkih ograničenja ili opažljivih ciljeva; na ovakvo razumevanje logično se nadovezuje uverenje da se misli i osećanja menjaju isključivo putem akcije.
Razvijena sposobnost:
- Sposobnost da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, kapacitet za razumevanje činjenice da drugi imaju sopstvena uverenja, želje i namere.
- Promišljanje, razumevanje sopstvenih stanja i stanja drugih, sigurna afektivna vezanost.
- Indikatori mentalizacije: svesnost o prirodi mentalnih stanja i njihovoj razlici od fizičke realnosti.
- Eksplicitni napori da se pronikne u mentalno stanje koje stoji u osnovi nekog ponašanja.
- Prepoznavanje razvojnih aspekata mentalnih stanja.
Celovitost objekta („lepak psihe“)
To je sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loše strane onoga što volimo i želimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne može zadovoljiti sve naše potrebe i ne može ih zadovoljiti uvek. To ne može ni neki naš željeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loše strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, sa vrlinama i manama.
Ispoljavanje nedostatka:
- Nesposobnost da se integrišu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti… čine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i ništa nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, život, nisu crno bele pojave.
- Takva osoba će komunicirati sa „parcijalnim objektima“, sa jednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom dimenzijom života.
- Osoba je nerealna, idealizuje pa se razočarava. Započinje sa euforijom, pa se razočarava i odustaje ili se okreće protiv.
- Fragmentiran je i doživljaj sebe. Osoba „nije čitava“, „iz jednog komada“...
Razvijena sposobnost:
- Realno, integrisano sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti, sebe...
- Realna očekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ograničenja.
- Spremnost da se, uprkos ograničenjima i tome što ništa nije savršeno uloži energija, emocije, trud, u ostvarivanje željenih odnosa i ciljeva.
Ispoljavanje nedostatka:
- Nesposobnost da se integrišu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti… čine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i ništa nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, život, nisu crno bele pojave.
- Takva osoba će komunicirati sa „parcijalnim objektima“, sa jednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom dimenzijom života.
- Osoba je nerealna, idealizuje pa se razočarava. Započinje sa euforijom, pa se razočarava i odustaje ili se okreće protiv.
- Fragmentiran je i doživljaj sebe. Osoba „nije čitava“, „iz jednog komada“...
Razvijena sposobnost:
- Realno, integrisano sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti, sebe...
- Realna očekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ograničenja.
- Spremnost da se, uprkos ograničenjima i tome što ništa nije savršeno uloži energija, emocije, trud, u ostvarivanje željenih odnosa i ciljeva.
Konstantnost objekta („stabilizator psihe“)
Kad kažemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to zapravo znači da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proširena unutrašnja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije rečeno, možemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava naše potrebe i možemo ga „imati u sebi“. Nismo zavisni od njegove fizičke prisutnosti.
Kada je voljeni objekt neki naš cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome šta hoćemo, nezavisno od toga da li smo nagrađeni u određenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko.
Ispoljavanje nedostatka:
- Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost će, u svojim emotivnim vezama težiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizičkoj prisutnosti ili gubljenju osećanja čim objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu.
- Prema radu: aktivnost koju osoba inače voli, neki posao koji joj se sviđa, može biti napuštena čim ne zadovoljava potrebu na lak način, ako traži nešto od osobe što njoj nije lako, što zahteva određeno odricanje.
- Osoba je „kratkog daha”, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, očekuje uspeh preko noći. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloženo.
- Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne može sama.
Razvijena sposobnost:
- Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...
- Realna očekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ograničenja.
- Spremnost da se, uprkos ograničenjima i tome što ništa nije savršeno uloži energija, emocije, trud, u ostvarivanje željenih odnosa i ciljeva.
Kada je voljeni objekt neki naš cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome šta hoćemo, nezavisno od toga da li smo nagrađeni u određenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko.
Ispoljavanje nedostatka:
- Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost će, u svojim emotivnim vezama težiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizičkoj prisutnosti ili gubljenju osećanja čim objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu.
- Prema radu: aktivnost koju osoba inače voli, neki posao koji joj se sviđa, može biti napuštena čim ne zadovoljava potrebu na lak način, ako traži nešto od osobe što njoj nije lako, što zahteva određeno odricanje.
- Osoba je „kratkog daha”, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, očekuje uspeh preko noći. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloženo.
- Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne može sama.
Razvijena sposobnost:
- Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...
- Realna očekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ograničenja.
- Spremnost da se, uprkos ograničenjima i tome što ništa nije savršeno uloži energija, emocije, trud, u ostvarivanje željenih odnosa i ciljeva.
Tolerancija na ambivalenciju („usmerivač psihe“)
Sposobnost da se tolerišu oprečna osećanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima uz predominaciju pozitivnih osećanja. Sposobnost da opredeli, odluči. Krene ka ili od nečega.
Ispoljavanje nedostatka:
- U isto vreme, u istoj aktivnosti, oprečna osećanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije konflikta: radim, ali tako da poništim ono što radim.
- Suprotna osećanja su podeljena u vremenu: „Jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabušavam ili pokvarim to što sam uradio”.
- Potiskivanje negativne strane preuveličavanjem pozitivne (postajem perfekcionista, toliko „dobro“ želim da nešto uradim da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem ili mi se smuči ili mi je toliko teško da se jedva nateram… stalno sam zabrinut za posao…to me toliko opterećuje da mi se ne upušta u posao…
- Potiskivanje pozitivne strane naglašavanjem negativne: „To je toliko teško i komplikovano…pa je jednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za štrebere, ja to, u stvari, i ne želim…”
- Prenaglašavanje negativnih osobina druge osobe ili aktivnosti, što omogućava potiskivanje pozitivnih aspekata.
- Površnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne deliće. Time se dobija pražnjenje tenzije kroz „veliki broj sitnih rupica“, na više kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan značaj. „Od svega po malo, ni od čega dovoljno“ strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snažnih emocija ljubavi i mržnje, pa se tako izbegava i konflikt ambivalencije. Strategija „mnogo hteo, mnogo započeo”, ali ništa nije završio. Prezauzetost brojnim aktivnostima bez udubljivanja u bilo koju.
Ispoljavanje razvijene sposobnosti:
- Osoba je u stanju da, i pored negativnih osećanja prema nekoj osobi ili aktivnosti, odluči da li će ostati u tom odnosu ili aktivnosti.
- „Hoće ili neće”. Kad hoće, onda stvarno hoće (i pored svesnosti da ima i neka negativna osećanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad neće, onda donosi jasnu odluku i ne upušta se u odnos ili aktivnost.
- Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom, „ne podmeće klipove pod točkove”, ne prokrastinira, ne preuveličava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka, cilja koji je postavila. Ni previše, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj.
- Nema većih oscilacija u radnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode).
Ispoljavanje nedostatka:
- U isto vreme, u istoj aktivnosti, oprečna osećanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije konflikta: radim, ali tako da poništim ono što radim.
- Suprotna osećanja su podeljena u vremenu: „Jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabušavam ili pokvarim to što sam uradio”.
- Potiskivanje negativne strane preuveličavanjem pozitivne (postajem perfekcionista, toliko „dobro“ želim da nešto uradim da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem ili mi se smuči ili mi je toliko teško da se jedva nateram… stalno sam zabrinut za posao…to me toliko opterećuje da mi se ne upušta u posao…
- Potiskivanje pozitivne strane naglašavanjem negativne: „To je toliko teško i komplikovano…pa je jednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za štrebere, ja to, u stvari, i ne želim…”
- Prenaglašavanje negativnih osobina druge osobe ili aktivnosti, što omogućava potiskivanje pozitivnih aspekata.
- Površnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne deliće. Time se dobija pražnjenje tenzije kroz „veliki broj sitnih rupica“, na više kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan značaj. „Od svega po malo, ni od čega dovoljno“ strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snažnih emocija ljubavi i mržnje, pa se tako izbegava i konflikt ambivalencije. Strategija „mnogo hteo, mnogo započeo”, ali ništa nije završio. Prezauzetost brojnim aktivnostima bez udubljivanja u bilo koju.
Ispoljavanje razvijene sposobnosti:
- Osoba je u stanju da, i pored negativnih osećanja prema nekoj osobi ili aktivnosti, odluči da li će ostati u tom odnosu ili aktivnosti.
- „Hoće ili neće”. Kad hoće, onda stvarno hoće (i pored svesnosti da ima i neka negativna osećanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad neće, onda donosi jasnu odluku i ne upušta se u odnos ili aktivnost.
- Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom, „ne podmeće klipove pod točkove”, ne prokrastinira, ne preuveličava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka, cilja koji je postavila. Ni previše, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj.
- Nema većih oscilacija u radnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode).
Tolerancija na frustraciju („imunitet psihe“)
Sposobnost da izađemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naših potreba izaziva u nama.
Ispoljavanje nedostatka:
- Negiranje postojanja želje – negiranje psihološke želje za rastom i razvojem, obezvređivanje želje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogućnosti da osoba izbori sa njenom frustracijom.
- Izbegavanje situacija koje izazivaju frustraciju. Projekcija želje u druge, „življenje kroz uspehe drugih“.
Razvijena sposobnost:
- Osoba ne odustaje od svojih želja i ciljeva. Sposobna je da podnese neuspeh i nezadovoljstvo, što je vodi ka promeni načina na koji pokušava da zadovolji potrebe.
- Uči iz sopstvenih neuspeha. Neuspešne načine koriguje, zamenjuje novima, menja strategiju, prilagođava količinu potrebnog napora, kvalitet napora…
- Fleksibilna je sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobičnih reakcija od same pozicije.
Ispoljavanje nedostatka:
- Negiranje postojanja želje – negiranje psihološke želje za rastom i razvojem, obezvređivanje želje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogućnosti da osoba izbori sa njenom frustracijom.
- Izbegavanje situacija koje izazivaju frustraciju. Projekcija želje u druge, „življenje kroz uspehe drugih“.
Razvijena sposobnost:
- Osoba ne odustaje od svojih želja i ciljeva. Sposobna je da podnese neuspeh i nezadovoljstvo, što je vodi ka promeni načina na koji pokušava da zadovolji potrebe.
- Uči iz sopstvenih neuspeha. Neuspešne načine koriguje, zamenjuje novima, menja strategiju, prilagođava količinu potrebnog napora, kvalitet napora…
- Fleksibilna je sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobičnih reakcija od same pozicije.
Volja („motor psihe“)
Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva – sposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutrašnja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni.
Volja je centralna sila naše individuacije.
Ispoljavanje nedostatka:
- Bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloži energiju, nedostatak energije da se održi pokret, gubljenje ambicija, „volje za životom”.
- Parazitizam (preživljavanje na račun drugih) ili „kontra volja“ (za dvogodišnjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao „neću“ koje se protivi volji drugih, onome što se „mora“.
- Odbijanje da se prihvati ono što je nužno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva, jer se doživljava kao nametnuto. - - Samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okreće protiv sebe.
Razvijena sposobnost:
Manifestuje se u psihološkom dostizanju kreativne dobrobiti na tri razvojna nivoa:
1. Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza – osoba prihvata ono što je ranije doživljavala kao prinudu.
2. Kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono što sama hoće (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Osoba ima kapacitet da podrži ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita bez dominacije nad drugima.
3. Transpersonalna volja – potreba koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, težnjom za proširenjem identiteta na druge, na opšte dobro, na ulaganje u nešto što je veće od nas samih.
Volja je centralna sila naše individuacije.
Ispoljavanje nedostatka:
- Bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloži energiju, nedostatak energije da se održi pokret, gubljenje ambicija, „volje za životom”.
- Parazitizam (preživljavanje na račun drugih) ili „kontra volja“ (za dvogodišnjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao „neću“ koje se protivi volji drugih, onome što se „mora“.
- Odbijanje da se prihvati ono što je nužno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva, jer se doživljava kao nametnuto. - - Samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okreće protiv sebe.
Razvijena sposobnost:
Manifestuje se u psihološkom dostizanju kreativne dobrobiti na tri razvojna nivoa:
1. Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza – osoba prihvata ono što je ranije doživljavala kao prinudu.
2. Kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono što sama hoće (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Osoba ima kapacitet da podrži ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita bez dominacije nad drugima.
3. Transpersonalna volja – potreba koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, težnjom za proširenjem identiteta na druge, na opšte dobro, na ulaganje u nešto što je veće od nas samih.
Inicijativa („pokretač psihe“)
Sposobnost da se preduzme odgovornost za otpočinjanje ili začinjanje nečega, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe. Sposobnost da se otpočne, pokrene nešto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpočetoj aktivnosti. Inicijativa je kad „prepoznam i uradim ono što mislim da treba da se uradi pre nego što to neko traži od mene.”
Ispoljavanje nedostatka:
- Osoba ništa ne može da pokrene sama, čeka da „joj se kaže”, da neko drugi počne… može da prihvati i radi na onome što su drugi započeli, ali ne i da ona otpočne nešto.
- Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost.
- Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja ili intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokreće stvari, ali pri tome ne vodi računa o drugima, nameće svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu… Eksploatiše druge, bezobzirna je…mora u svemu da bude prva. Nema osećaj za uzajamnost.
Razvijena sposobnost:
- Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji rizik neuspeha ili grešaka.
- Ima osećanje svrhe i usmerenost, sposobnost donošenja odluka, sarađivanje sa drugima i vođenje drugih, sposobnost da se definiše lično usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici.
- U odnosima, ima jasan osećaj za uzajamnost.
Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i međudejstvu, stvarajući složenije „molekule” psihe: sposobnosti za ljubav i rad.
Ispoljavanje nedostatka:
- Osoba ništa ne može da pokrene sama, čeka da „joj se kaže”, da neko drugi počne… može da prihvati i radi na onome što su drugi započeli, ali ne i da ona otpočne nešto.
- Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost.
- Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja ili intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokreće stvari, ali pri tome ne vodi računa o drugima, nameće svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu… Eksploatiše druge, bezobzirna je…mora u svemu da bude prva. Nema osećaj za uzajamnost.
Razvijena sposobnost:
- Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji rizik neuspeha ili grešaka.
- Ima osećanje svrhe i usmerenost, sposobnost donošenja odluka, sarađivanje sa drugima i vođenje drugih, sposobnost da se definiše lično usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici.
- U odnosima, ima jasan osećaj za uzajamnost.
Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i međudejstvu, stvarajući složenije „molekule” psihe: sposobnosti za ljubav i rad.
Detaljniji prikaz teorijskih i metodoloških osnova OLI modaliteta dostupan je putem sledećih materijala:
O.L.I. modalitet potvrđen je kao jedan od oblika psihoanalitičke psihoterapije od strane Evroazijske konfederacije za psihoanalitičku psihoterapiju i kao samostalni autorski modalitet od strane OPPL - Sveruske profesionalne psihoterapijske lige. Modalitet je akreditovan i priznat od strane više domaćih ( UPSKS, DPS) i međunarodnih stručnih udruženja, te verifikovan od Komisije Društva psihologa Srbije za priznavanje obuka i vođenje registra dodatnog stručnog usavršavanja psihologa.
