Autor teksta : Olgica Vučenov

Psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra

 

Nije lako biti emocionalno kompetentan. Ili jeste?  Procenite sami…


 

Kada kažemo da je neko emocionalno kompetentan, to znači da ume da prepoznaje i da razume svoja i emocionalna stanja druge osobe. Ima razvijene kapacitete neutralizacije i mentalizacije.  Za njih kažemo da su razboriti i promišljeni, da imaju sposobnost regulacije i artikulacije psihe. Funkcija regulatora, neutralizacije, jeste smirivanje strasti i balansiranje energije, dok funkcije mentalizacije, artikulatora, pomažu kod obrade emocija, prepoznavanja osećanja i samim tim i razumevanja i sebe i drugih. Neutralizacija pomaže pojedincu, da umiri svoju energiju strasti i pretvori je u energiju koja je mirna, neutralizovana. Kada je emocija u stanju mirovanja, to ne znači da je nema, to znači da je ona tu i da omogućava  racionalno sagledavanje onoga što se dešava. Kada emocije vladaju, glava gubi razum. U takvim momentima je slika iskrivljena, nema realne percepcije. Kada je burna emocija, burne su i reakcije i odluke, svakog od nas.

Nerazvijena sposobnost  dovodi do iracionalnog mišljenja koje je, najčešće, preplavljeno agresijom ili nekom vrstom euforije, zaslepljenosti emocijama, impulsivnom ponašanju. Kao da ne upravljamo sopstvenim emocijama, nego neko drugi upravlja nama. Kada je sposobnost razvijena, osoba je trezvena i realna.

Kada  prepoznate da vam je emocija intenzivnijeg ritma nego inače, probajte da je umirite sa nekom strategijom koja vama pomaže. Možete da se setite osobe, koja ima umirijuće dejstvo na vas, šta bi vam rekla u toj situaciji? Probajte, što življe, do najsitnijih detalja da se setite načina na koji vam to govori, kakav je ton te osobe? Kako izgleda? Šta radi? Kako izgovara reči? I šta je to što vas je konkretno umirilo? Kada preuzmete funkciju vašeg umiritelja, možete i vi sami sebe da umirite.

Bez neutralizacije, nema mentalizacije ili obrnuto.

Što nam ukazuje da su emocije burne, brze i da ukoliko ne umemo da se umirimo, odluke koje budemo donosili u tim momentima, mogu biti veoma skupe i za nas i za druge ljude.

 

Da bismo bili emocionalno kompetentni, potrebno je da smo konstantni i celoviti. Šta to znači?

Kada je neko kostantan, znači da je stabilan, održiv, postojan. To je sposobnost održavanja stabilnog stanje naše psihe. Pojedine osobe u sebi imaju unutrašnji stabilizator, nezavisni su i imaju sposobnost sopstvene samoregulacije, nemaju očajničku potrebu za drugim ljudima i imaju jasan osećaj sopstvenih granica i granica drugih ljudi. Osobe koje nemaju stabilizator u sebi, tražiće ga u drugim ljudima ili u drugim okolnostima. Konstantno će biti u nekoj vrsti zavisnog odnosa. Ova sposobnost, ukoliko je nerazvijena može ozbiljno da ošteti kapacitet za rad osobe: ne mogu da rade same i sve što rade će im biti „kratkog daha“, nemaju sposobnost da odlože cilj.  Bez neposrednog zadovoljenja nemaju stabilnu mentalnu reprezentaciju samog cilja. Kažemo za takve ljude, da nemaju strpljenja i vere da određeni cilj dovedu do kraja.

Bez konstantnosti nema samostalnosti, nezavisnosti, niti strpljenja.

Celovitost objekta je realističnost, celovitost opažanja i doživljavanja.

Naša psiha obavlja funkciju realističnosti, suočena sa informacijama koje u sebi nose i pozitivne i negativne aspekte stvarnosti, tada kažemo da osoba opaža celovito. Vidi stvari, događaje, ljude ili situacije onakvim kakve jesu. Za takve osobe kažemo da su „iz jednog komada“. U OLI-ju, ovu sposobnost nazivamo „lepak psihe“, nešto što održava našu psihu zalepljenom i realističnom. Kada smo pod „naponom“, naš „lepak“ je na testu realnosti. Dešavaju se „odlepljivanja“ i na poslu i u ljubavi. Osobe koje nisu celovite, mogu se zaneti nekom ponudom ili idejom bez sagledavanja mogućih rizika, teškoća i negativnih aspekata samog posla. Što znači da nas takve ideje, bez sagledavanja druge strane, mogu mnogo koštati u životu. Takođe, nedostatak ove sposobnosti se ispoljava kroz nestrpljenje. Realnost je da nas samo ono što ne može „odmah“ vodi ka razvoju!

Bez celovitosti nema cele osobe, niti celog cilja, samo fragmenata.

Oni koji ne mogu da tolerišu frustraciju, kažemo da nisu „pelcovani“ na stres. Toleranciju na frustraciju još nazivamo i „imunitet psihe“. Ukoliko je ova sposobnost razvijena, kažemo da imamo razvijen imunitet na stresne situacije i da uspevamo da se ne „pogubimo“, i „ne puknemo“ pod pritiskom. Zapravo, mi tako gradimo otpornost na različite vrste frustracija koje su neizbežne.

Svako od nas ima svoju „ahilovu petu“, najnižu tačku osetljivosti. Postoje osobe koje su netolerantne na frustraciju i tada im se javljaju intenzivne disfunkcionalne emocionalne reakcije. Pojedinci koji su tolerantni na stres, oni i te kako doživljavaju emocionalne reakcije, ali mogu da ih kontrolišu i takve emocije ih pokreću na promenu i ne ugrožavaju ih. Kažemo da su „pelcovani“ na stres. Celoživotno su izloženi optimalnim frustracijama i tako su naučili da razumeju i kontrolišu svoja emocionalna stanja.

Bez tolerancije na frustraciju, nema razvoja, nema imuniteta naše psihe.

Odlučnost, odnosno – usmerivač psihe, ka ili od nečega. Osobe koje imaju razvijenu ovu sposobnost mogu da podnose oprečne emocije u sebi , odmere snage „za“ i „protiv“ i u skladu sa tim donesu odluku. Međutim, lako bi bilo kada bismo donosili odluke na osnovu analize „costs- benefits“, ali u velikoj meri našim odlukama upravljaju emocije. Kao što kompanije imaju svoje računovodstvo, tako i svako od nas ima svoje emocionalno računovodstvo. Koliko nas nešto košta u emotivnom smislu i da li mi možemo da podnesemo rastrzanost, suprotnost i oprečna osećanja u nama? Nažalost, ko teško podnosi ambivalenciju biraće strategije „varanja na vagi“, zato što je to način koji je trenutno isplatljiviji, odnosno lakši.

Bez tolerancije na ambivalenciju, nema odlučnosti niti zrelog donošenja odluka.

Odlika zrele volje je uzajamnost, individualnost i život na sopstvenim plećima.  Usmerena je ka razmeni i uzajamnosti dok je nezrela volja usmerena na „parazitiranje“ i eksploataciju drugih ljudi. Zrela volja je svrsishodna i usmerena.

Postoje i manipulacije voljom, to je put ka nezreloj volji. Navešću samo jednu od njih. Ukoliko vam je nadređeni ili partner diktator, manipulisaće svojom snagom. U njegovom kapacitetu za rad nedostaje empatičnost za saradnike, sposobnost da prepozna i prihvati sopstvena ograničenja. Najčešće bira ili pravi slabiće od svojih partnera, zaposlenih, saradnika. Spada u aktivne manipulatore koji pokušavaju da kontrolišu druge aktivnim metodama. Diktator ne može da održi celovitu sliku sebe, da prihvati slabe delove sebe. On naglašava svoju snagu tako što otcepljuje svoju slabost, zato su mu potrebni slabi kako bi održali njegov doživljaj sebe, kao jakog. Manipulacije voljom se zasnivaju na projekciji sopstvenih suprotnosti na druge. Umesto da prihvate i integrišu u sebe, oni izbacuju u drugoga i kontrolišu taj deo sebe u drugome.

Bez zrele volje, nema samoaktualizacije.

Inicijativa je sposobnost da se otpočne, pokrene nešto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak i odgovornost da se istraje u započetoj aktivnosti. Ukoliko sve prethodne sposobnosti nisu na svom mestu i u dovoljnoj meri razvijene, neće biti ni zrele inicijative. Bazične vrline inicijative su osećanje svrhe, usmerenost, sposobnost donošenja odluka, sarađivanje sa drugima i vođenje drugih, sposobnost definisanja cilja i usmerenost ka njemu, sposobnost da se preuzme inicijativa i prikladni rizici. (Erikson, 1985). Kada je inicijativa nezrela može ići u obrnutom smeru, u smeru eksploatacije, parazitiranja i prevelikog oslanjanja na druge ljude.

Bez inicijative, nema pokreta.

Da bismo bili lideri u životu, moramo jako dobro poznavati svoje nedostatke a potom ih prihvatiti i menjati. Emocionalne kompetencije nisu samo kapaciteti , već sposobnosti koje se realizuju kroz emocionalne doživljaje, odlučivanje i  ponašanja koja dovode do lične dobrobiti i dobrobiti drugih ljudi.

Za zrelost i emocionalnu kompetentnost je potrebna samostalnost, individuacija i život na svoj račun.