Intervju za “Večernje novosti” sa Ivanom Paunović, OLI psihoterapeutom i edukatorom

 

1. Prema nekim istraživanjima, većina muškaraca, ali i žena više voli da im nadređeni bude muškarac. Kako to tumačite?

Danas kako govorimo i razmišljamo o nekim uticajnim događajima ne pominjemo više samo muškarce kao glavne aktere. Važne liderske funkcije na mnogim poljima zauzimaju i žene. Savremene organizacije počele su uviđati značaj uključivanja žena u menadžment. Preduzetništvo, industrija, politika i druge sfere rada uključivanjem žena postižu nužnu raznolikost u pristupu kroz stilove rada i vođenja tima, čime se dobijaju kvalitetnija i potpunija rešenja. Veće uključivanje žena i produkti toga, kao što su novi pogledi i ideje, potvrđuju da upravljanje različitostima donosi korist, bile to profitne ili neprofitne organizacije.

Novije istraživanje sprovedeno u većim gradovima Srbije pokazalo je da više od polovine ispitanika ima poverenja u žene lidere i želi da ih vide na čelu svoje ili tuđe firme. Važno je naglasiti da su ispitanici podjednako bili muškarci i žene, različite starosne dobi.

Kada bi se zagledali dalje u te rezultate primetili bi još jednu interesantu činjenicu. Poverenje u žene lidere pokazali su više mlađi muškarci ( između 18 i 40 godina ) . Dakle, starije generacije još uvek u većem broju slučajeva smatraju da žene ne treba da budu lideri u poslovanju, niti da se bave menadžerskim i sličnim zanimanjima, već da njih i dalje treba da obavljaju isključivo muškarci. Oni svoje poverenje više daju muškarcima.

Možemo zaključiti da su brojni, merljivi, pozitivni efekti uvođenja žena na liderske pozicije još uvek novi i da se efekti još uvek dovoljno ne osećaju.

2. Mada žene važe za saosećajnije i veruje se da bolje slušaju od muškaraca, zamera im se da su spremnije da zabodu nož u leđa i da su sklonije manipulaciji, dok muškarci važe za direktnije i iskrenije. Jesu li to predrasude?

Način na koji se odnosimo prema sebi i drugima, pa i timom koji vodimo zavisi od mnogo faktora koje važe za muškarce koliko i za žene; Od primarne porodice u kojoj je neko odrastao, sredine, preko obrazovanja, spremnosti na rad na sebi, na učenju i vladanju određenim veštinama i dr.

Način vaspitanje dečaka i devojčica se generalno razlikuje. Svakom polu se ističu određene vrednosti kao važnije što je jedan od uzroka razlike među polovima.

Muškarcima se pripisuje veća veština u ovladanju praktičnim znanjima. Često se vide kao nezavisniji, samopouzdaniji, kompetitivniji, ambiciozniji, aktivniji, agresivniji, uporniji, čak i kao veći avanturisti.

Ženama se pridaju veće sposobnosti komunikacije, posebno neverbalne. Vide se kao bolje u savetovanju, pomaganju, razumevanju i “čitanju “ tuđih emotivnih stanja. Kaže se da su obzirnije, nežnije, taktične i urednije.

To svakako može biti istina u nekim slučajevima, ali ukoliko se podsetimo šta sve utiče na nečije ponašanje i karakter shvatićemo da ovim uopštavanjem možemo napraviti grešku i predati se predrasudama.

Dobro je imati znanja o potencijalnim razlikama među polovima samim tim i prednostima i manama određenih osobina za lidersku funkciju, ali moramo ostati otvoreni za individualne razlike i to kako neko vlada sobom i koliko je spreman da uči i da se razvija u ličnom i poslovnom smislu.

3. Ko ima više predispozicija da bude dobar šef – žene ili muškarci? Kako se kao šefoviponašaju žene, a kako muškarci?

Da li će neko biti dobar lider, bio to muškarac ili žena zavisi od toga koji stil liderstva ta konkretna organizacija treba. Ne možemo reći da postoji univerzalno najbolji stil rukovođenja.

U pojedinim slučajevima najbolje rešenje je liderstvo usmereno na dvosmernu komunikaicju, podelu odgovornosti i zaduženja, nekada se pokaže dobar i onaj koji je centralizovaniji, gde je odgovornost veća na jednom čoveku, ponekad je dobar i onaj stil koji je najliberalniji. Složićemo se da pojedine organizacije zahtevaju veću orjentisnaost na radnike, a neke na konkretne zadatke.

Imati mogućnost i veštinu za menjanje i raznolikost pristupa je ono što je veština na kojoj treba najviše raditi.

• Istraživanja nam pokazuju da je ženama lakše da ovladaju onim stilom koji uključuje najviše komunikacije, razmenu ideja i timsko vođenje. Dakle, interaktivni stil je onaj u kom bi se najlakše unapredile. Generalno posmatramo kao jača strana ženama se pripisuje I sposobnost rešavanja pitanja kroz saradnju putem kompromisa.

Sa druge strane vođeni istim rezultatima mogli bi reći da su muškarci skloniji takozvanom “autokrastkom “ stilu orjentisanom na zadatke. Veruje se i da su muškarci skloniji konkurentskom stavu i da umeju biti veštiji kada su takmičenja u pitanju.

Ne zaboravimo liderstvo je proces, na kome treba stalno raditi. Unapređivati svoje sposobnosti postavljanja izazova, inspirisanja, ohrabrivanja, razvijanje timskog duha i drugo. Najviše predispozicija za ovu funkciju ima onaj koji na svim ovim stavkama radi uz lični razvoj i razvoj tima.

4. Kako se uspostavlja autoritet, pogotovo ako je šef mlađi od većine kolektiva?

U praksi nailiazimo na različite načine uspostavljanja autoriteta, često se primenjuje strah kao motivator. Ovakav pristup može, činjenica, biti “uspešan”, ali se postavlja pitanje na koje vreme i uz koje rezultate.

Najbolji način za uspostavljanje autoriteta jeste adekvatna motivacija zaposlenihh, vera u sebe i druge, prenošenje znanja, uspostavljanje poverenja, razvoj timskog duha, razvoj kreativnosti u timu, poštovanje , ali i briga o potrebama, ne samo organizacije već i celog ima, onoliko koliko je potrebno.

Sve navedeno zahteva veliko ulaganje na mnogo strana, što je jedan od razloga zašto se ponekad, ređe sa tim susrećemo.

5.Da li je za šefa uvek rezervisana uloga “lošeg momka”? Postoji li u realnosti šef kog svi zaposleni vole?

Biti dobar lider ili menadžer je svakako , koliko god bio težak zadatak, moguće. Ono što je međutim teže, čak i u tim situacijama je da nekoga baš svi zaposleni vole. Ljudi imaju različite potrebe, vrednosti i kriterijume. S toga biti svima dobar ili najbolji težak je pa i neostvarljiv zadatak. Ovo svakako ne treba ni za jednu stranu da bude obeshrabrujuće. Imati zdravu perspektivu u pogledu posla, kolega i rukovodioca čak i kada nije sve idealno je cilj koji treba sebi da postavimo.

Ukoliko lider pravilno postavlja vrednosti i ciljeve, veruje u njih, pruža nadahnuće, očekuje ali i daje poverenje, zauzvrat može očekivati ostvarivanje ciljeva, dobar timski duh, prihvatanje i naklonjenost. Ovakav lider se postaje uz puno rada i zalaganja. Činjenica ovakvi lideri su jako retki pa time i posebno vredni, ali svakako da postoje.

6. Koji su kvaliteti dobrog lidera?

Biti dobar lider veliki je izazov za svakoga. Liderstvo uključuje ne samo delegiranje, izdavanje zadatak i postizanje ciljeva, već pokretanje, uticaj i usmeravanje. Dobar lider poseduje odgovornost, dominantnost, samopouzdanje, integritet, inteligenciju, odlučnost i istrajnost.

Međutim, to nije sve. Gledano kroz istoriju imali smo puno lidera sa svim ovim osobinama, a opet su doneli mnogo stete, ne samo pojedinim organizacija, već i celim državama i nacijama. Ne možemo stoga reći da su dobri lideri.

Fali ono što nazivamo zrelom sposobnošću inicijative. Takva inicijativa uvek je u službi razvoja, ne samo individue već i celog tima kojim rukovodi, pa i šire. Zrela inicijativa je pokretač naše psihe, pokretač drugih, uvek u smeru razvoja.