Autor teksta: Olivera Grčić

Psiholog, psihoterapeut i edukator OLI centra

 

 

Prema istraživanju Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) osam dnevnih listova i 20 najčitanijih portala u zemlji samo u toku jednog dana objave u proseku 644 teksta koji sadrže neke od elemenata agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma. Gledajući na dnevnom nivou, svaki medij objavi po 23 takva teksta.

Zar to nije puno agresije? Otkud toliko agresivnog sadržaja u medijima? 

Ako krenem od ličnog primera, poslednjih godina retko otvaram vesti. Naučila sam vremenom da naslovi više ne odgovaraju sadržaju – ili ga predimenzioniraju, ili su ostrašćeni ili su prosto lažni. Ovo svakako nije slučaj sa svim novinama i portalima, ali nekako se sve češće pokazuje kao pravilo.

Razmatrajući ovu temu čini mi se da je jedan od razloga za isticanje naslova, a često i sadržaja koji sadrže agresiju i govor mržnje zapravo pokušaj da se zaradi. Što agresivnija priča, ljudi češće kliknu na tekst (ili kupe novine) – zakon ponude i potražnje.

Prvo, zašto reagujemo na agresivan sadržaj? Da mi ne otvaramo te tekstove, niko ih više ne bi ni pisao.

Nažalost, posredi je igra sa ljudskim sklonostima, u koje spada i potreba da saznamo šta se ”strašno” dešava kod nekog drugog (jer tako imam osećaj da sam ja bolji), oslobađanje ili opravdavanje sopstvenih agresivnih impulsa ili akcija pod parolom ”evo vidi šta i drugi rade”, i na kraju senzacionalizam  koji unosi ”dramu” u živote ljudi koji doživljavaju život kao dosadan ili besmislen (pa je lakše da čitam o ”hororu” ili ”sramoti” u tuđem životu, i tako imam osećaj da se i meni nešto dešava).

Naravno, kaže naš narod ”svakog čuda tri dana dosta ”, pa ono što je spadalo u senzacionalističko i agresivno nekad, kroz neko vreme to prestaje da bude. Ljudi se naviknu – tolerancija na agresiju i agresivno izveštavanje raste. To znači da onaj kome je u interesu da šokira i da na tome zaradi, mora da smisli nešto novo – agresivnije ili potpuno drugačije. Nije čudo što se vremenom ide sve dalje i dalje, i granice u izveštavanju se sve ređe povlače. Potrebno je ”sveže meso” koje će da se prodaje.

Verujem da je teško ostati dosledan sebi i zdravom rasuđivanju, ako se mnogi utrkuju u senzacionalističkim naslovima i agresivnom izveštavanju. Prosečan novinar se, verujem, nalazi pred dilemom – da li da ostanem veran svojim ljudskim vrednostima i izveštavam onako kako bih voleo i o meni da neko piše ili da prihvatim trend? Slava svim novinarima koji u ovako izazovnom vremenu bivaju hrabri i pišu o životu i ljudima dostojanstveno i u skladu sa principima svoje struke. Takvih ima, i treba ih pomenuti.

Ipak, još jednom bih naglasila da i pored svega, čak i viših interesa koji prevazilaze samo potrebu da se zaradi, već idu i na potrebu za kontrolom i manipulacijom širih masa – i dalje ostaje pojedinac koji bira. Mi uvek možemo da biramo bez obzira koliko je teško odupreti se raznim sadržajima.

Živimo u vremenu kada nam je dostupan intrernet i društvene mreže – čudo tehnologije. U sekundi možemo da se povežemo sa svima, svugde i sveukupnim znanjem ovog sveta. Koliko smo mi blagoslovljeni! Dakle, itekako ima sadržaja koji možemo da biramo. Takođe, možemo da biramo i da se više bavimo svojim životom i onim što možemo da poboljšamo, pa će samim tim da se smanji i naša potreba za senzacionalizmom.

Nije lako, ljudi smo, i svašta nas privlači, ali ljudi su oduvek i menjali svet.

Tekst sa detaljnim rezultatima istraživanja CEPROM-a možete pogledati na linku