Sprovode\u0107i svoj karakterno \u2013 analiti\u010dki rad, Wilhelm Reich (1949) je po\u010deo sve ve\u0107u pa\u017enju da obra\u0107a na telesne manifestacije otpora. Tako, opisuju\u0107i slu\u010daj pasivne homoseksualnosti, na kome je radio 1933., Rajh je primetio da se otpor, koji je bio posebno jak, manifestovao u ekstremnoj uko\u010denosti vrata i da se relaksiranjem mi\u0161i\u0107a vrata probijaju sna\u017eni impulsi. Tako\u0111e je primetio da klijenti \u010diji su afekti zako\u010deni le\u017ee na krevetu uko\u010deni i da \u0107e kod njih poku\u0161aji opu\u0161tanja mi\u0161i\u0107a samo pove\u0107ati teskobu. Iz mno\u0161tva takvih \u010dinjenica, Rajh je zaklju\u010dio da emocijalna energija mo\u017ee biti \u2018\u2019zarobljena\u2018\u2019 hroni\u010dnim muskularnim tenzijama. Ovim je formirao most koji je vodio od psihoanalize do analiti\u010dkog razumevanja muskularnih tenzija i blokova energije.
<\/p>\n\n\n\n
Osim Frojda (1923), koji je imao u vidu telesne procese, o \u010demu govori i njegova izjava da je \u2018\u2019ego prvo i prvenstveno telesni ego \u2018\u2019 , i Firenci (1921) se ozbiljnije bavio poku\u0161ajima da korelira biolo\u0161ke procese sa psihi\u010dkim fenomenima. Ferencija je to dovelo do razvijanja \u2018\u2019aktivne\u2019\u2019 terapije na somatskom nivou kao dopune analiti\u010dkom radu. Njegova posmatranja posebno su se odnosila na tenziju mi\u0161i\u0107a sfinktera anusa, uretre i glasnice. Me\u0111utim, Ferenci nije uspeo da izvu\u010de teoretske zaklju\u010dke iz tih posmatranja o relaciji muskularne tenzije sa psihi\u010dkim funkcijama uop\u0161te. Rajh je to uradio u konceptu da su karakter i muskularni stavovi funkcionalno indenti\u010dni, tj. da slu\u017ee istoj funkciji energetski. Slede\u0107i taj koncept, Rajh je razvio terapijski metod u kome je \u2018\u2019 analiza odozdo \u2018\u2019 (Ferenci) kombinovana sa \u2018\u2019analizom odozgo \u2018\u2019. Rajh je u \u201eAnalizi karaktera\u201d (1942.) rekao: \u2018\u2019 Kad karakterna inhibicija ne odgovara na psihi\u010dki uticaj, ja bih radio sa odgovaraju\u0107im somatskim stavovima i obrnuto, kad poreme\u0107eni muskularni stavovi predstavljaju te\u0161ko\u0107u za pristup, ja bih radio na njihovoj karakterolo\u0161koj ekspresiji \u2018\u2019. Rajhov rad smo napomenuli da bi smo naveli put razvoja
telesnih psihoterapija iz kojih \u0107emo prikazati neke tehnike koje su nam se pokazale kao korisne u radu sa osobama koje imaju problema sa celovito\u0161\u0107u i konstantno\u0161\u0107u objekta. Ve\u0107ina tih tehnika poti\u010de od Rajhovog u\u010denika Aleksandra Lovena (bioenergetika).
Zdravo telo je u konstantnom stanju vibriranja i kad je osoba budna i kada spava. Zato Lowen (2003) smatra bioenergetiku putem ka vibrantnom zdravlju, punoj \u017eivotnosti organizma. Kada vibracije prolaze potpuno slobodno kroz telo, osoba se ose\u0107a povezanom i integrisanom. Govorili smo ve\u0107 o tome da razvoj sposobnosti celovitosti objekta nosi sa sobom i do\u017eivljaj celovitosti selfa. Mehanizmi cepanja, negacije, projekcije dovode do fragmentacije selfa i gubitka do\u017eivljaja celovitosti. Ta fragmenta cija ima i svoj telesni korelat-protok energije kroz telo je isprekidan. Hroni\u010dne muskularne tenzije i blokovi spre\u010davaju vibratorne aktivnosti organizma i ograni\u010davaju njegov motilitet. Cilj ve\u017ebi koje poja\u010davaju vibratorno stanje i pokretljivost organizma je labavljenje hroni\u010dnih muskularnih tenzija, osloba\u0111anje ose\u0107anja i dovo\u0111enje osobe u dodir sa sobom kroz svoje telo. Osoba po\u010dinje da ose\u0107a hroni\u010dne muskularne tenzije, tj. da ose\u0107a kako inhibira ili blokira tok ekscitacije u svom telu. Analiti\u010dki deo terapije treba da joj pomogne da razume za\u0161to. Nave\u0161\u0107emo neke ve\u017ebe \u010diji je cilj pove\u0107anje vibratornog stanja organizma.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u017ebe disanja i vibriranja<\/strong> \u2013 cilj ove ve\u017ebe je da u\u010dini disanje spontanijim i poja\u010da vibracije u nogama. Le\u017ee\u0107i na podu treba di\u0107i noge gore, sa blago savijenim i olabavljenim kolenima, saviti \u010dlanke i gurnuti na gore petama. Treba pustiti noge da vibriraju, guraju\u0107i pete na gore. Disanje bi trebalo da postane dublje.<\/p>\n\n\n\n Bazi\u010dna vibratorna i ve\u017eba uzemljenja<\/strong>\u2013 treba stati sa stopalima oko 25 cm razdvojenim i no\u017enim prstima okrenutim ka unutra toliko da se zategnu neki od mi\u0161i\u0107a zadnjice. Saviti se prema napred i dodirnuti pod prstima obe ruke, pri \u010demu kolena treba da budu malo savijena. Telesna te\u017eina je na jabu\u010dicama stopala, a ne na rukama. Glava se pusti da visi, di\u0161e se kroz usta lagano i duboko, zatim se prebacuje te\u017eina napred na loptice stopala, a pete se malo podignu. Kolena se polako ispravljaju dok se tetive na zadnjem delu nogu ne zategnu. Me\u0111utim, kolena ne treba da budu potpuno ispravljena ili uko\u010dena. Ova pozicija se zadr\u017eava oko jednog minuta, a trebalo bi da dovede do vibratornih aktivnosti u nogama i vi\u0161e ose\u0107anja u nogama i stopalima. Ovo je bazi\u010dna bioenergetska ve\u017eba uzemljavanja (grounding).<\/p>\n\n\n\n Uzemljavanje<\/strong> \u2013 U bioenergetici ozna\u010dava ose\u0107ajni kontakt stopala i zemlje, tok ekscitacije kroz noge i stopala u zemlju. To je suprotno \u201eoka\u010denosti\u201d (hang up) \u2013 konceptu koji je Loven upotrebio da opi\u0161e stanje osobe u emocionalnom konfliktu koji je imobili\u0161e i spre\u010dava da preduzme bilo kakvu efikasnu akciju prema promeni takve situacije. Takva osoba \u201ene stoji \u010dvrsto na svojim nogama\u201d, ona je \u201eoka\u010dena\u201d, \u201e\u017eivi u oblacima\u201d, imobilisana \u2013 \u0161to se ogleda i u njenom telesnom izgledu. Kod mu\u0161karaca je, na primer, \u010dest tip \u201eve\u0161alice\u201d kod kojeg telo izgleda kao da je oka\u010deno o nevidljivu ve\u0161alicu (ramena su podignuta i pomalo \u010detvrtasta, glava i vrat pognuti napred, grudi podignute, a ruke labavo vise). Oka\u010denost stvaraju iluzije nastale u detinjstvu pod uticajem trauma koje potkopavaju de\u010dije ose\u0107anje sigurnosti i samoprihvatanja. Sa druge strane, biti uzemljen, \u201estajati \u010dvrsto na svojim nogama\u201d, zna\u010di da osoba ima dodir sa realno\u0161\u0107u i ne upravlja se prema iluzijama. Ve\u017ebe uzemljavanja slu\u017ee da spuste osobu dole, iz glave i gornjeg dela tela, u stomak i noge. To nije ni malo lako. Tok energije na dole stvara ose\u0107anje anksioznosti, koje je Loven nazvao \u201eanksioznost padanja\u201d. Kod dobro uzemljene osobe anksioznost padanja je mnogo manje izra\u017eena, ali ne pate ni sve neuroti\u010dne osobe od anksioznosti padanja. Neki su u stanju da to ose\u0107anje blokiraju. Zbog anksioznosti padanja i anksioznosti \u201estajanja na svojim nogama\u201d, \u0161to za mnoge neuroti\u010dare zna\u010di \u201estajati sam\u201d (ostati sam) javlja se otpor prema spu\u0161tanju na dole, uzemljivanju, stajanju na svojim nogama \u2013 nezavisnosti. Osobe sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta ispoljavaju sve navedene karakteristike: \u017eive u iluzijama (idealizuju ili satanizuju, crno beli svet kao posledica mehanizma cepanja), \u201eoka\u010dene\u201d su, i u strahu od samostalnosti. Iz tog razloga ve\u017ebe uzemljavanja i dovo\u0111enja u kontakt sa svojim telom i realno\u0161\u0107u mogu biti od velike koristi u radu sa Takvi stavovi se moraju analiti\u010dki proraditi da bi se osoba mogla uzemljiti. Osim toga, potrebno je otkloniti muskularne tenzije u struku, pelvisu i nogama, da bi se omogu\u0107io slobodan tok energije preko stopala do zemlje. Naro\u010dito je va\u017eno proraditi anksioznost padanja. Stres pozicije i ve\u017ebe padanja imaju taj cilj.<\/p>\n\n\n\n Ve\u017eba padanja<\/strong>\u00a0\u2013 Osoba je na sredini strunja\u010de, tako da ne mo\u017ee da se povredi ako padne. Da bi se izvela ova ve\u017eba, treba prebaciti svu te\u017einu na jednu nogu i saviti koleno te noge. Drugo stopalo malo dodiruje pod i slu\u017ei samo za balans. Osoba treba da stoji u toj poziciji dok ne padne, ali ne treba da pusti sebe da padne, ve\u0107 da noge same otka\u017eu. \u201eNe mo\u017eemo biti uzemljeni ako se previ\u0161e pla\u0161imo mogu\u0107nosti neuspeha ili pada, zbog toga \u0107e sva na\u0161a energija biti usmerena na gore. Za\u0161to smo toliko upla\u0161eni? Na\u0161i \u017eivoti ne zavise od uspeha, ali mi ipak moramo da stvorimo sebi do\u017eivljaj da je tako. Da bismo otkrili uzrok ovog straha, ja koristim slede\u0107u jednostavnu ve\u017ebu: Zamolim pacijenta da stane na jednu nogu i savije koleno onoliko koliko mo\u017ee, a da ne podigne bilo koji deo stopala sa tla. Druga noga je podignuta unazad. Ruke su ispru\u017eene i \u0161ake se lagano oslanjaju na naslone stolica koje su postavljene sa obe strane te osobe. Stolice slu\u017ee samo za balansiranje, ne za oslanjanje. Na podu ispred pacijenta je presavijeno \u0107ebe. Pacijent Ovo istrajavanje i ne prepu\u0161tanje je postalo izraz individualnosti i integriteta danas. Pacijenti \u010desto ka\u017eu da pasti zna\u010di i biti sam. Ako \u010dovek padne, bi\u0107e ostavljen i ne\u0107e biti nikoga da ga podigne. Akt padanja evocira ose\u0107anje usamljenosti. Osoba mora da ide u korak sa grupom, \u010dija \u017eurba je tolika da se samo nekolicina okrene da pomogne palima. Tu je, tako\u0111e, i tvrdoglavi ponos nekih ljudi koji ka\u017ee \u2019\u2019nisi bio tu za mene kada si mi bio potreban kao detetu, sada ja ne\u0107u sebi dopustiti da budem u poziciji da mi bilo ko bude potreban.\u201d Nakon \u010detvrtog pada, preporu\u010dujem da pacijent ostane na zemlji, na oba kolena, sa rukama na podu i ispod \u010dela u poziciji muslimanske molitve. Vrednost ove ve\u017ebe je to \u0161to je glava blizu tla, \u0161to simboli\u0161e spu\u0161tanje ega ispod nivoa tela.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, dozvoljava mekanoj, ventralnoj strani da slobodno visi, posebno stomak. Ovo dozvoljava duboko abdominalno disanje. Mo\u017ee poslu\u017eiti i da se opuste neke analne i glutealne tenzije. Ova pozicija bi trebalo da se dr\u017ei dva minuta da bi se osetio efekat relaksacije\u2026<\/p>\n\n\n\n Deo iz knjige: Sposobnost za ljubav<\/em><\/p>\n\n\n\n Autor: Neboj\u0161a Jovanovi\u0107<\/em><\/p>","protected":false},"featured_media":1026,"template":"","categories":[17],"class_list":["post-1025","koristan_sadr_aj","type-koristan_sadr_aj","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-odlomci-iz-knjiga"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj\/1025","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/koristan_sadr_aj"}],"about":[{"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/koristan_sadr_aj"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1026"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1025"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/olicentar.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1025"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
problemima celovitosti i konstantnosti objekta. Neuroti\u010dna osoba, iza fasade nezavisnosti, te\u017ei da se \u201ezaka\u010di\u201d za vezu sa drugom osobom i tako ostane \u201eoka\u010dena\u201d, imobilisana.<\/p>\n\n\n\n
Svesno pu\u0161tanje sebe dole, odnosno padanje, nije efektivno jer osoba kontroli\u0161e pad koji bi trebalo da ima nevoljni kvalitet. Ako je mi\u0161ljenje usmereno na zadr\u017eavanje pozicije, tad \u0107e pad predstavljati osloba\u0111anje tela od svesne kontrole. Po\u0161to se mnogi ljudi pla\u0161e gubitka kontrole nad telom (\u201eizgubiti glavu\u201d), to samo po sebi izaziva anksioznost. Svrha tih ve\u017ebi je da se otkrije \u201eoka\u010denost\u201d koja kreira anksioznost padanja (suo\u010davanja). Postoje razne varijacije ovakvih ve\u017ebi koje imaju isti cilj, da zajedno sa ve\u017ebama uzemljivanja i analiti\u010dkim prora\u0111ivanjem anksioznosti i otpora koji se pri tome javljaju, pomognu u omogu\u0107avanju slobodnog toka energije na dole. Taj tok je put ka zadovoljstvu osloba\u0111anja ili pra\u017enjenja, ose\u0107anju sigurnosti, put ka pove\u0107anju seksualnog zadovoljstva. Osobe koje se pla\u0161e da se \u201espuste dole\u201d blokirane su u svojoj sposobnosti da se potpuno predaju seksualnom pra\u017enjenju i ne uspevaju da potpuno do\u017eive orgasti\u010dko zadovoljstvo. Ti nesvesni stavovi se moraju analizirati i proraditi.
Loven \u010desto koristi seriju ve\u017ebi koje slu\u017ee uzemljavanju:<\/p>\n\n\n\n
bi trebalo da dr\u017ei ovu poziciju dokle god mo\u017ee, di\u0161u\u0107i polako i duboko, i ose\u0107aju\u0107i te\u017einu svog tela na svom stopalu. Kada vi\u0161e ne mo\u017ee da izdr\u017ei, dobija uputstvo da dopusti sebi da padne do\u010dekuju\u0107i se kolenom na \u0107ebe. Tokom ove ve\u017ebe nema mogu\u0107nosti povrede, ali ipak se ve\u0107ina ljudi pla\u0161i da se prepusti i padne. Neki se bore da odr\u017ee poziciju
beskona\u010dno, dok \u0107e drugi pasti preuranjeno, \u010dine\u0107i to kao akt volje, pre nego predaje. Mnogi se postepeno spu\u0161taju prema podu. Ova ve\u017eba se ponavlja po dva puta za svaku nogu. \u010cetvrti put pacijent dobija uputstvo da, dok pada, ka\u017ee \u2019\u2019predajem se\u2019\u2019. Kada se ova ve\u017eba zavr\u0161i, po tonu pacijentovog glasa i na\u010dinu na koji je to rekao, mo\u017ee se zaklju\u010diti da li je predaja bila prava ili la\u017ena, odnosno, da li je stvarno osetio da odustaje ili je samo to rekao postupaju\u0107i po instrukcijama. U oba slu\u010daja se reakcija diskutuje sa pacijentom. Nije iznena\u0111uju\u0107e da mnogi pacijenti, kada prvi put padnu ili ka\u017eu \u2019\u2019predajem se\u2019\u2019, briznu u pla\u010d ili jecanje. Ose\u0107aj pada, ali bez povrede, izgleda da osloba\u0111a duboke anksioznosti. Kada padne, pacijent se ose\u0107a sigurno u blizini tla. Le\u017ee\u0107i na tlu osoba je privremeno napustila borbu protiv gravitacije i kompulsiju da radi ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n