Sreda13 Decembar 2017

Psihoterapija

Šta je psihoterapija?

Da li znate šta možete da očekujete ako odete kod nekog psihoterapeuta? Šta će tamo da vam rade? Kako to izleda? Da li može, i na koji način, psihoterapeut da vam pomogne da rešite probleme zbog kojih ste mu se obratili? Nije svaki psiholog ili psihijatar i psihoterapeut? Nije svaki razgovor sa psihologom ili psihijatrom psihoterapija. Postoji bitna razlika između razgovora koji su usmreni na davanje dijagnoze, razgovora koji su savetodavni, i psihoterapije. Psihoterapija je poseban proces, a psihoterapeuti su stručnaci koji mogu biti psiholozi psihijatri, ili neke drug humanističke struke koji su prošli posebnu edukaciju za bavljenje nekom od brojnih oblika psihoterapije. (Psihoanaliza, Transakciona Analiza, Geštalt, nedirektivno savetovanje, R.E.B.T., ...) Grubo se psihoterapije mogu podeliti na dve gupe: ”otkrivajuće” i “pokrivajuće”. Otkrivajuće psihoterapije polaze od toga da se emotivni problemi kod ljudi posledica nedovoljne svesnosti osobe, nepoznavanja sebe, svojih nesvesnih osećanja i misli, i da proces upoznavanja sebe vodi do  pozitivnih promena. Pokrivajući psihoterapijski pravci polaze od toga da nije neophodno zalaziti u nesvesne mehanizme odbrane, već da se problemi mogu rešiti različitim oblicima sugestije, podrške i tehnikama za promenu ponašanja klijenta.

Otkrivajuće psihoterapije polaze od toga da se emotivni problemi kod ljudi posledica nedovoljne svesnosti osobe, nepoznavanja sebe, svojih nesvesnih osećanja i misli, i da proces upoznavanja sebe vodi do  pozitivnih promena.

 

Šta je to psihoanalitička psihoterapija?

 

Kada čuju reč psihoanaliza mnogi prvo pomisle na Frojdove teorije o seksualnosti, strukturi psihe, Id, Ego i Super Ego, Edipov kompleks i slične teorijske koncepte. Sigmund Frojd, tvorac psihoanalize, nije smatrao svoju teoriju suštinom psihoanalize. Govorio je o tome da će drugi psihoanalitičari sigurno kroz svoju praksu doći do drugačijih teorijskih koncepata, i da teorija nije “suvo zlato” psihoanalize, već je to psihoanalitički metod, metod za istraživanje ljudske psihe. Frojd je psihoanalizu definisao kao “Vaspitanje ka istinoljubivosti prema samom sebi.” Nije želeo da se psihoanaliza naziva lečenjem već vaspitanjem. Psihoanaliza je, dakle, jedan vapitni proces u koem se osoba na analizi uči kako da upoznaje sebe, traži i otkriva istine o sebi i formira odgovorni ični odnos prema tim istinama. Ako odete kod psihoanalitičara on će vas učiti kako da budete iskreniji prema samom sebi i tako oslobodite svoju pravu prirodu, sopstvene potisnute potencijale. Gotovo svi otkrivajući psihoterapeutski pravci potekli su iz psihoanalitičkog metoda i, u suštini, zasnivaju se na istoj ideji: Istina o samome sebi je “lekovita”. Od svakog psihoterapeuta koji se bavi nekom otkrivajućom psihoterapijom možete očekivati da će vas, na neki od načina koji se razlikuju od jedne do druge vrste psihoterapije, usmeravati ka istini o sebi.

 

Psihoanaliza je, dakle, jedan vapitni proces u koem se osoba na analizi uči kako da upoznaje sebe, traži i otkriva istine o sebi i formira odgovorni ični odnos prema tim istinama.

 

Zašto se ljudi obraćaju psihoterapeutima?

 

Ljudi se obraćaju psihoterapeutima kada osete da se nalaze u nekom zastoju koji sprečava dalji rast njihove ličnosti i to kod njih izaziva tenziju.  Otkrivajuća psihoterapija je proces koji vodi do otkrivanja i otklanjanja prepreka u samoj osobi koje izazivaju taj zastoj. Međutim, te prepreke u nama samima imaju i neku svoju funkciju. Štite nas od neprijatnih misli, emocija, saznanja o sebi.

 

Zašto se ljudi teško menjaju?

 

Ljudi se teško menjaju baš zbog toga što izvlače neku korist iz toga što su takvi kakvi jesu. U isto vreme žele promenu na bolje, ali je se i plaše. Osećaju da žele promene, ali sabotiraju sami sebe kako do tih promena ne bi došlo. Tako ostaju u svojoj “zoni sigurnosti”, ne menjaju se, ne razvijaju se. To ih čini napetima nezadovoljnima, depresivnima...ali je bar sigurno. Navikli su na sebe takve, na život onakakv kakav je bio i do sada...Sve dok to nezadovolstvo pređe određenu meru i teško im je da ga podnose Onda se neki obrate psihoterapeutu.

Ljudi se teško menjaju baš zbog toga što izvlače neku korist iz toga što su takvi kakvi jesu. U isto vreme žele promenu na bolje, ali je se i plaše. Osećaju da žele promene, ali sabotiraju sami sebe kako do tih promena ne bi došlo.

 

Kako psihoterapeut može da promeni čoveka?

 

Ne može psihoterapeut da promeni čoveka, ali može da mu pomogne da on promeni samoga sebe. Na koji način? U čemu se razgovor sa psihoterapeutom razlikuje od razgovora sa poznanicima, prijateljima, roditeljima...? Psihoterapeuti su obučeni da prepoznaju izbegavanja klijenta, otpore promenama, mehanizme odbrane kojima se osoba štiti od istine o sebi i svetu, tipične načine na koje klijent izvrće stvarnost i gradi neadekvatne odnose. Sposoban je da osobu na psihoterapiji prihvati, ne osuđuje, razume...ali i da je u pravo vreme i na pravi način suoči sa njenim izbegavanjima istine i izbegavanjima promena. Kada oseti da ga psihterapeut razume, prihvata i ne osuđuje, bez obzira na to šta klijent iznosi o sebi, razvija se “radni savez” u kojoj osoba na terapiji sama počinje da prepoznaje sopstvena izbegavanja i otpore promenama, analizira ih i prevazilazi. Tada počinje i da se menja. Ne može čovek da promeni nešto što ne priznaje, što ne vidi, što ne želi da vidi. Suočavanje sa istinom o sebi je prvi uslov za promenu. Psihoterapeut pravi savez sa onim snagama u klijentu koje su usmerene ka razvoju i žele promenu. Taj savez omogućava klijentu da se sa manje straha suoči sa “neprijateljima u sopstvenim redovima”, sa onim delovima sebe koji se opiru promenama i žele da zadrže postojeće stanje.

 

Psihoterapeuti su obučeni da prepoznaju izbegavanja klijenta, otpore promenama, mehanizme odbrane kojima se osoba štiti od istine o sebi i svetu, tipične načine na koje klijent izvrće stvarnost i gradi neadekvatne odnose.

 

 

Kako da verujem psihoterapeutu da me neće povrediti?

Kako da znam ko je dobar psihoterapeut?

 

Nemojte da verujete psihoterapeutu dok ga ne proverite. Zašto biste mu poklanjali poverenje na veresiju. Zbog titule? Diplome? Objavljenih knjiga? Sve to nisu garancije da je ta osoba dobar psihoterapeut. Neko početno povrenje mu morate pokloniti samim tim što ste otišli kod njega ili nje i što iznosite svoje probleme. Dalje testirajte da li je psihoterapeut sposoban da vas razume, prihvati, ne osuđuje. Psihoterapeuti koji se bave psihoanalitičkom ili nekom drugom otkrivajućom psihoterapijom uglavnom u svojoj edukaciji moraju da prođu kroz sopstvenu psihoterapiju kako bi bili u stanju da dobro prepoznaju svoje odbrambene mehanizme i eventualne nesvesne manipulacije klijentima. Psihoterapeut koji određene probleme nije raščistio sa samim sobom ne može pomoći ni drugoj osobi da se suoči sa tim problemima. Razumevanje sebe i prevazilažnje sopstvenih zastoja nije nešto što se može naučiti iz knjiga ili na fakultetu. To se mora “osetiti na sopstvenoj koži”.

Pogrešna očekivanja od psihoterapije

Ljudi često dolaze na psihoterapiju očekujući da će ih “doktor” nekim čarobnim štapićem osloboditi njihovih muka, pri čemu će oni biti pasivni i čekati željeni rezultat. To se neće desiti. Psihoterapija je proces u kojem ishod u najvećoj meri zavisi od samog klijenta. Od njegove spremnosti da radi na sebi, da se suočava sa sopstvenim izbegavanjima, da preuzima određene rizike koje svaka promena sa sobom nosi. Psihoterapeut može da potpomogne taj proces, ali ne može da ga “odradi” umesto klijenta. Niko ne može da živi naš život umesto nas. Oni koji vam obećavaju da vas mogu promeniti uprkos vama samima prevaranti su, kao i oni koji vam nude laka rešenja. Ako kao “potrošač” kupite laka rešenja samo ćete potrošiti vreme i novac.

 

Najčešće postavljena pitanja

 

Koliko traje psihoterapija?

To je teško reći. Može da traje nekoliko seansi, a i nekoliko godina. Zavisi od veličine problema i spremnosti osobe da radi na njima. Zavisi i od toga koliko daleko i duboko neko želi da ide u rekonstrukciji sopstvene ličnosti. Otkrivajuće psihoterapije obično nisu kratkotrajne. Učestalost dolazaka je najčešće 1-2 puta nedeljno.

   

Da li je diskrecija zagarantovana?

Da. Prema kodeksu profesije sve ono što se iznese na psihoterapijskim seansama ostaje između klijenta i psihoterapeuta. Osim u slučajevima kada, uz saglasnost klinta, psihoteerapeut eventualno prikazuje rad sa klijentom na nekom stručnom skupu ili u naučnom radu, knjizi...Tada se izbacuju svi podaci o klijentu preko kojih bi moglo doći do prepoznavanja.

 

Da li se može raditi psihoterapija i u grupi?

Da. Rad u grupi može imati i izvesne prednosti jer klijent može da proveri svoje promene i način na koji ga opažaju drugi pred većim brojem ljudi. Kada se prevaziđu početna nepoverenja prema članovima grupe grupni rad može dovesti do dubokih uvida i promena. Pravilo diskrecije važi i u grupi jer se svi članovi grupe obavezuju da neće iznositi ništa od sadržaja koje čuju na grupi bilo kojoj osobi koja nije član grupe.

 

Da li će psihoterapeut pokušati da me promeni po nekom svom modelu, ili po nečijem modelu?

Ne, ako je dobar psihoterapeut. Psihoterapija nije ukalupljavanje ljudi po nekom modelu u koji veruje psihoterapeut, već pomoć osobi da nađe i ostvari najbolju verziju sebe, svoju autentičnu ličnost.

Psihoterapeut nije zastupnik bilo koga drugoga osim svog klijenta. On neće pokušati da menje klijenta zato što to žele negovi roditelji, ili bračni drug, ili škola, ili bilo koja druga institucija. Psihoterapija se može obavljati samo sa osobama koje to same žele i hoće, i može se ići ka promenama samo u onom smeru u kojem želi da ide osoba koja svojevoljno dolazi na psihoterapiju.

 

Nebojša Jovanović

*Kontakte psihoterapeuta možete pronaći ovde: http://www.olicentar.rs/index.php/clanovi/psihoterapeuti

 

Izdanja

Newsletter

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama...

RSSFacebookTwitter

Текстиль для дома, Вышивка, Фурнитура, Ткани
автоновинки