Tolerancija na ambivalenciju-usmerivač psihe - i sposobnost za ljubav

Tolerancija na ambivalenciju-usmerivač psihe - i sposobnost za ljubav

 

Podsetimo se - osnovna dilema ambivelncije je: živeti na svoj ili na tuđ račun. Ili, drugim rečima, odabrati put separacije i individuacije ili put simbioze i parazitiranja. Prevazilaženje ambivalencije daje smer psihi (zato toleranciju na ambivalenciju i zovemo “usmerivač psihe”). U sukobu između libida i agresije, pozitivnih i negativnih emocija prema istom objektu, osoba je rastrzana između oprečnih impulsa. Učeći da toleriše tu rastrzanost, bez korišćenja skupih odbrambenih mehanizama koji su iskrivljivanje stvarnosti, čovek dolazi do mogućnosti da „prelomi“, da razreši ambivalenciju i opredeli se, donese odluku, uprkos postojanju „druge strane medalje“.

Kada smo govorili o odbrambenim mehnizmima vezanim za ambivalenciju naveli smo one koji bazično počivaju na splitingu (cepanju) i projekciji, one koji se zasnivaju na potiskivanju, i dva mehanizma koji se ne navode u literaturi, ali ih često srećemo u praksi: mehanizam površnosti i mehanizam „nerazmišljanja“. Podsetimo se tih mehanizama ukratko, da bismo razjasnili uticaj njihovog korišćenja na sposobnost za zrelu ljubav:

Mehanizmi koji počivaju na cepanju i projekciji - kod ovih mehanizama, zapravo, nema tolerancije na ambivalenciju jer nema doživljaja celovitosti objekta. Objekt se cepa na „dobar“ i „loš“, i tako se izbegava sukob oprečnih emocija prema istoj osobi. U te mehanizme spadaju:

-Mehanizam „dva u jedan“-u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprečna osećanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: radim, ali tako da poništim ono što radim. Zagrlim nekoga tako čvrsto da ga ugušim. Ovaj mehanizam ukazuje na nedostatak celovitosti objekta, jer nema indikacije konflikta, sukoba oprečnih emocija. Tek sa doživljajem celovitosti objekta postoji svesnost da imamo oprečne emocije prema istoj osobi. U ljubavnom odnosu osobe sa ovakvom odbranom i ne primećuju da povređuju one koje vole. Ne postoji svesnost da ima agresije u načinu ispoljavanja ljubavi. Nema osećanja krivice. U blažem obliku možemo videti taj mehanizam, na primer, kada neko tepa bebi i izražava ljubav, a u isto vreme steže zube (mada tu već postoji potisivanje agresije), ili kada vas neko uštine da zaboli, a želi da vam pokaže kako misli da ste „slatki“. Odrasle osobe sa ovim mehanizmom će se čuditi ako im partner ukaže da u njegovoj ljubavi ima agresivnosti i, uglavnom, optužiti partnera da „izmišlja“ ili da ne razume njegove emocije. Ukazivanje na ovaj mehanizam „udara u zid“ - nailazi na odgovor da to nije tačno.

-Temporalni spliting (cepanje u vremenu) - suprotna osećanja su podeljena u vremenu: “jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabušavam ili pokvarim to što sam uradio”. Ovaj mehanizam je nešto zreliji. Postoji doživljaj konflikta između oprečnih emocija, ali se on izbegava cepanjem u vremenu. U ljubavnom životu su to partneri sa kojima nikada ne znate „na koju nogu su ustali“, da li je danas dan kada vas vole ili dan kada vas mrze. Često partneri ovakvih osoba primećuju neke pravilnosti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da „moraju da mrze da bi mogli da vole“. Obično, nakon nekoliko dana idile, dolazi nekoliko dana mržnje. Doživljaj druge strane je hronična napetost oko toga kada će doći do smene emocija: „Uvek mi, nakon perioda kada smo u idiličnom odnosu, zabode nož u leđa...kao da sve zaboravi i poludi zbog neke sitnice...i ja ostajem u čudu zbog te nagle promene ni zbog čega. Prosto se plašim dobrih dana, jer znam da posle njih dolazi užas. Što nam je bilo lepše u dobrim danima, bude užasnije u lošim danima. Sve je nekako crno belo...kao da sam anđeo u jednom periodu, a đavo u drugom...“, opisuje jedan klijent odnos sa svojom suprugom. Deca ovakvih roditelja na sličan način opisuju svoje iskustvo: „ume da bude divna, a ume da bude odvratna...nikad ne znaš kakva će da bude. Ne znam kako da se ponašam. Stalno sam u nekom strahu da nešto ne pogrešim, a ne znam šta...kao da to ne zavisi od mene, već od nečega u njoj što se samo preokrene. Stalno sam napet koja ona će se pojaviti...“. U zrelijoj varijanti, ovaj mehanizam cepanja u vremenu se može produžiti na razvojne periode deteta. Kada je dete malo i zavisno, majka je veoma tolerantna i nežna, ali, ulaskom deteta u tinejdžerski period, kada počinje separacija, odnos se drastično menja. Majka kao da postaje druga osoba. Zapravo, kada je dete malo, majka koristi mehanizam pomeranja agresije sa deteta na neku drugu osobu (najčešće na supruga, ili svekrvu). Sa ulaženjem u tinejdžerski uzrast i dete koje se odvaja i nije više pod punom majčinom zaštitom i kontrolom postaje „slično ocu“ ili „njegovima“, postaje „pljunuti otac“ ili „baba/deda“...i kreće temporalni spliting, oscilacije osećanja prema detetu. I kod korišćenja ovog mehanizma suočavanje ne daje rezultate. Partneri ili deca se često žale na doživljaj da je to kao da pričate zidu, da nema sposobnosti uviđanja. Naprotiv, onaj koji suočava postaje kriv, postaje progonitelj. Ako više članova porodice suoči osobu sa takvim ponašanjem, onda su „svi protiv nje“, udružili su se u zaveri, priklonili jednoj strani...deca su „zavedena“ od partnera, pa zato govore takve stvari.

-„Defanzivni spliting“ - projekcija jedne strane ambivalencije na treću osobu. Osoba se od ambivalencije prema nekom svom važnom objektu brani tako što jednu stranu ambivalentnih emocija projektuje - pomera na treću osobu. Kod ovakvog načina odbrane od ambivalencije, u ljubavnim odnosima, ni jedna osoba ne dobija realna osećanja, ono što zaslužuje. Ako se pomeraju pozitivna osećanja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije koje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativna, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a njegove „grehe“ (mane) ispašta neko drugi na kojega su pomerene. Često u bračnim odnosima ili dužim vezama čujemo izjave kao što su: „Sad si sa majkom dobar, ona ti je super, a sve negativno što osećaš prema njoj si usmerio na mene...ja ispaštam njene grehe...“, ili „od kada mu je umrla majka, mnogo je bolji prema meni...kao da kad je sa njom dobar, ja ne valjam, a kada je samnom dobar, ona ne valja...“. Ovaka način odnošenja sa ambivalencijom takođe onemogućava sposobnost za zrelu ljubav, kao i svi odbrambeni mehanizmi koji se baziraju na primitivnim mehanizmima odbrane (splitingu i projekciji). Često se javlja u kombinaciji sa cepanjem u vremenu, ali se tada cepanje odvija u dužim vremenskim intervalima - fazama kada je objekt dobar (a neko drugi loš umesto njega) koje smenjuju faze kada je objekt loš, a neko drugi dobar umesto njega. Defanzivni spliting je zreliji od temporalnog splitinga, stvara manje svakodnevnog haosa i ne dovodi do tako čestih smena ambivalentnih emocija u ljubavnim odnosima, ali takođe čini odnose nerealnima.

Mehanizmi koji počivaju na potiskivanju

Zreliji mehanizmi odbrane kojima se pokušava razrešiti konflikt ambivalencije sastoje se od potiskivanja jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojačavanja druge komponente. Kada se potiskujunegativne emocije, to se često ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju da budu brižni daveži, da uguše pažnjom i brigom (što ukazuje na potisnutu negativnu stranu ambivalencije). Kao roditelji, takođe, umeju da budu toliko požrtvovani i uslužni, da onemogućavaju odvajanje dece i čine da se deca osećaju kao da „odrastaju pod staklenim zvonom”. Ta pojava nam je dobro poznata iz analize opsesivnih osoba. Takođe se često može naći kod dece koja pokušavaju da izađu na kraj sa intenzivnim željama za smrću roditelja (obično majke) od kojih su zavisna i koje vole i plaše se da ih mogu izgubiti. Kod takve dece su ponašanja kačenja za roditelje i teškoće odvajanja od omnipotentno ugroženog roditelja često vezana uz reaktivnu brigu za objekt. Kod mehanizama odbrane koji koriste potiskivanje postoji određeni stepen razvijenosti tolerancije na ambivlenciju. Osoba koja ih koristi ne cepa doživljaj drugoga na delove i ima odnos prema celovitom objektu, ali ne uspeva da u punom intenzitetu ostane svesna oprečnih emocija, niti da razreši ambivalenciju opredeljivanjem, već rešava problem potiskivanjem jedne strane ambivalentnih emocija i reaktivnim pojačavanjem druge strane. Potiskivanje, za razliku od cepanja, ne stvara crno-belu stvarnost. Objekt ostaje ceo, samo je jedna od njegovih „boja” naglašenija, a drugoj je umanjen intenzitet.

Kod potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog isticanja negativne osoba ostaje vezana za partnera, ali joj je teško da prihvati njegove pozitivne osobine: „Volim ga, ali je on teška osoba, nezadovoljna sam u vezi sa njim...jer me stalno ignoriše i ništa ne daje...”. Vrlo često ovaj mehanizam koriste osobe koje osećaju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je teško da priznaju sopstvenu zavisnost. Što su više zavisne, sve su agrsivnije prema partneru, on im sve više ne valja, i kreću u obezvređivanje svega što partner čini, njegovih sposobnosti, doprinosa porodici. Najčešće ga srećemo kod žena koje ne rade, ili nemaju posao kakav žele, a prema partnerima koji su sposobni, uspešni i, na izvestan način, popustljivi (dopuštaju određeno devaluiranje, najčešće iz osećanja krivice zbog odsutnosti, ili tretiraju partnerku kao dete: „sve žene su detinjaste, zvocave...računam na to.” Mehanizam je mešavina privrženosti, zavisnosti, zavisti i agresivnosti, pri čemu se agresivnost istura u prvi plan kroz često napadanje partnera i obezvređivanje njegovih sposobnosti, učinaka i doprinosa. Zavisnost i zavist se potiskuju (osoba ih nije svesna), i to se postiže uz pomoć obezvređivanja partnera, naglašavanja negativnih i potiskivanja pozitivnih emocija prema njemu. Pishodinamska „logika” je, odprilike, ovakva: „Ne mogu da podnesem što zavisim od partnera i što je on uspešniji od mene. Ako ga cenim, onda osećam nepodnošljivu ambivalenciju između poštovanja, zahvalnosti i zavisti, izmeću zavisnosti, vezanosti i straha da me ne ostavi...Lakše mi je kad potisnem pozitivna osećanja (ali ona i dalje rade iz mog nesvesnog i održavaju moju vezanost) i naglasim negativna. Onda se osećam manje zavisnom, on i nije neki, pa mu i ne zavidim...”. Naravno, ovo nisu svesne „kalkulacije”, već nesvesno „emotivno računovodstvo i psihološka matematika”. Ovaj mehanizam ne onemogućava sposobnost za ljubav, ali u značajnoj meri komplikuje ljubavne odnose. Veoma je čest u današnjim vezama i brakovima. Partneri mogu da održavaju duže i dublje veze, ali uz redovno međusobno degradiranje. Ne retko čujemo mišljenje da je to „normalna pojava u braku”, „takav je bračni život...postaješ zavistan od nekoga, on ti postaje navika...ali ga, u isto vreme, i obezvređuješ...”.

 

Kada koristimo termin “ljubav” ili „mržnja“, onda on može da pokriva širi opseg osećanja pozitivnog kvaliteta i negativnog kvaliteta. Ljubav uključuje negu, brigu, zainteresovanost, divljenje, ponos, privrženost...Tako i termin “mržnja” ne treba posmatrati globalno, već kao jedan kontinuum osećanja od nedopadanja, nezainteresovanosti, odbojnosti, ljutnje...do mržnje. Sledeći ovaj način razmišljanja, možemo govoriti o prethodnicima ili derivatima polarnosti ljubav - mržnja. Tim derivatima se, kod odraslih osoba, može pripisati koegzistencija osećanja zavisti i zahvalnosti u relacijama; ili simultana aktivacija želja da se ceni ili idealizuje neko, sa jedne strane, i da se optužuje ili obezvređuje sa druge strane. Česta koegzistencija divljenja i straha prema istoj osobi pripada ovde.

 

Mehanizam površnosti

 

U ljubavnim odnosima ovu strategiju često koriste adolescenti, i „večiti adolescenti“. Poznata je i kao „Petar Pan“ sindrom. To je taktika „lepršavosti“ („leti sa cveta na scvet, kao leptir...“, „vetropir“...). Osnova ove taktike u nošenju sa ambivalencijom je da se ne razvijaju veze u tom intenzitetu u kojem bi se razvila i snažnija ambivalencija. U vezama se ostaje dok su one „lake“, dok ne počnu da bilo čime opterećuju. Kada se to desi, onda se prelazi na drugi „cvet“. Ako osoba sa ovim mehanizmom ostane u nekoj dužoj vezi, obično ima „nekoga sa strane“, ili nekoliko „rezervnih“ partnera koji zadovoljavaju ono što ne zadovoljava partner sa kojim su u „zvaničnoj“ vezi. Izbegava se ulaženje u konflikte sa partnerom, a nezadovoljstva koja se javljaju u odnosu sa njim rešavaju se tim „dopunskim zadovoljenjima“ sa strane. „Ono što ne dobijem od nje (ili njega) dobijem na drugoj strani, i sve je u redu“. Osobe sa ovim mehanizmom su često veoma druželjubive i ekstrovertne, vole da oko sebe i partnera imaju „veliko društvo“ (da retko budu sami) i time „razvodne“ svoj odnos, pretvore ga u „zabavljanje u grupi“, što im omogućuje da se ne suoče sa jačim konfliktom ambivalencije. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne deliće. Time se dobija pražnjenje tenzije kroz „veliki broj sitnih rupica“, na više kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan značaj. „Od svega po malo, ni od čega dovoljno“ strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snažnih emocija ljubavi i mržnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije.

Mehanizam nerazmišljanja

 

            I ovaj mehanizam često koriste adolescenti, posebno u današnje vreme. Nerazmišljanje nije isto što i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih osećanja ali, kada ona dođu u sukob, problem rešava tako što usmeri svoj um na neku treću stranu (obično je to „blejanje“ za kompjuterom, slušanje muzike, gledanje televizije...)...sa očekivanjem da će se „stvari nekako rešiti same“. Najčešće se taj mehanizam ispoljava u odnosu na obaveze (školu, fakultet) tako što adolescent ne negira važnost i vrednost škole, prihvata da mu je to potrebno i da želi uspeh ali, kada treba da radi, ne može da se natera. Onda konflikt rešava tako što ne razmišlja o njemu (o posledicama, lošim ocenama...). Za razliku od potiskivanja kojim se neki sadržaji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmišljanja oni ostaju svesni, ne obezvređuje se jedna strana („nije mi stalo do toga...škola je nebitna...“), ne negira se („ne postoji problem“), već se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odluku, ne razmišlja. Um se okupira nečim trećim i tako se izbegne neprijatnost konflikta. Obično se to izražava rečenicama kao što su „Ma, pusti sada to, ne mogu sada da mislim o tome...“, koje se uključe u situacijama kada nešto treba sprovesti u delo.

            Slične su manifestacije korišćenja mehanizma nerazmišljanja i u ljubavnim odnosima. Osobe sa ovim mehanizmom su u stanju da uvide neke probleme u odnosu, da prepoznaju ili prihvate i svoj doprinos tim problemima. Nisu „nedokazane“. Može se dopreti do njih i u stanju su da prepoznaju svoju ambivalenciju, „igrice“ koje igraju, manipulacije kojima se koriste...Međutim, kada uvide treba sprovesti, promeniti nešto, uložiti napor, odreći se nečega zarad poboljšanja situacije i odnosa, oni kao da „zaborave“ na sopstvene uvide i ponove isto ponašanje. U tom trenutku ne razmišljaju u problemu, već „teraju po starom“ jer im je tako lakše. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe „znaju da bi trebalo da nešto promene i da bi to bilo dobro“, ali je to naporno i „ne mogu da nateraju sebe...“. Uglavnom je osnova korišćenja tog mehanizma unutrašnji zahtev da život i sve u njemu mora da bude udobno i lako. Najčešće taj mehanizam razvijaju prezaštićena deca oko kojih se roditelji okreću kao oko centra gravitacije i guše ih brigom i zvocanjem. Možemo reći da su to „korimpirana“ deca i adolescenti. Daje im se puni komfor, ali i sprečava odvajanje. Komfor im prija, ali zavisnot i gušenje ne. Pošto znaju da će roditelji brinuti o svemu (pa i o njihovim obavezama), mogu da koriste mehanizam nerazmišljanja („neko će misliti o tome...opomenuće me na obaveze, izvaditi fleke ako zapne...“). Iako im komfor i neodgovornost prijaju, sa jedne strane, osećaju da su razmaženi, zavisni, i nedovoljno sposobni za životne borbe, što rađa bunt prema roditeljima ili partneru sa kojim grade sličnu vrstu odnosa (Nađu partnera koji preuzima odgovornost umesto njih, ili nastave da se „zabavljaju u braku“, tako što većinu obaveza oko dece preuzimaju roditelji jednog ili oba supružnika, a partneri nastoje da ne promene mnogo stil života i da žive kao adolescenti).

            Mehanizmi površnosti i nerazmišljanja su „blagodet“ adolescencije u nošenju sa ambivalencijom (jer tada je detetu dostupan veći broj objekata za površno vezivanje, ne samo roditelji) i oni predstavljaju lak način rasterećenja i izbegavanja konflikta ambivalencije. Međutim, preterano korišćenje i zloupotreba mehanizma površnosti i nerazmišljanja dovode do toga da veliki broj adolescenata ne razvija sposobnost tolerancije na ambivalenciju i kada dođe vreme za „ozbiljne stvari“ kao što su izbor profesije, fakultet, posao, trajna veza, brak, deca…nisu u stanju da se opredele, donesu odluke i stvarno se posvete nečemu. U tim periodima razvoja, kada život zahteva produbljivanje, posvećivanje i odluke, sve veći broj mladih se suočava sa napadima panike (ili potpuno negira potrebu za razvojem). Te “ozbiljne stvari”, veza, posao, brak, deca...zahtevaju razvijenu sposobnost da se podnosi frustracija i ambivalenta osećanja koje frustracija izaziva. Verujemo da je to i najčešća posledica sve većeg broja razvoda brakova, nesposobnost podnošenja ambivalencije koja je nužni sastojak svakog ljudskog odnosa. Zar nije lakše zaljubljivati se svaki čas, i živeti u tome dok traje pozitivna strana koju proizvodi idealizacija, a onda prekinuti pre nego što ambivalencija naraste, i naći novi objekt za idealizaciju? Ili ne ulaziti u odnose sa intenzivnijim emocijama? Znamo, međutim, da korišćenje lakših rešenja dovodi do stagnacije i zastoja u razvoju. Napomenuli smo već da razvoj boli, i da je podnošenje tog bola cena razvoja.

            Življenje u ambivalenciji, bez njenog razrešavanja, kao egzistencijalni otpor prema životu, izaziva osećanje da je život pretežak, da je osoba uvhvaćena zahtevima života koje ne želi da prihvati, do osećanja uhvaćenosti i klaustofobičnosti u vezama, braku, uzgajanju dece...u svim obavezama i odgovornostima koje život sa sobom nosi. Takve individue su se identifikovale sa obe polarne suprotnosti ambivalencije i sam njihov identitet zavisi od održavanja obe. Oni mogu videti razrešavanje ambivalencije kao ekvivalent gubljenju dela sebe.Njihov ego identitet je obojen odlaganjem, uključen u stalno aktivno posezanje za određenim ciljevima i vrednostima koje bi vodile njihov život, ali bez realizacije. Odbijanje da se nečemu posvete, odbijanje privrženosti, čini nemogućim formiranje čvrstog identiteta. Oni flertuju sa životom.

Spominjali smo u ranijem tekstu ambivalentno preokupirani obrazac afektivnog vezivanja. Normalno se gubitak koji osoba preživi „leči“ kroz proces žaljenja, tugovanja. Ambivalentno-preokupirane osobe kod svakog značajnog gubitka pokazuju „hronično tugovanje“ (Bowlby, 1980), koje je karakteristično po produženom tugovanju i nemogućnošću da se vrate na normalno funkcionisanje. Taj obrazac se razvija kod ambivalentne dece koja postaju ekstremno uznemirena prilikom odvajanja, ali se ne umiruju kada se majka vrati. Nesigurno ambivalentna deca pokazuju separacionu uznemirenost i traže bliskost i ponovno spajanje ali, umesto da se smire u naručju majke, ona se vrpolje, ponekada udaraju ili se zakače anksiozno za majku. Uočene su dve subgrupe takve dece: ona koja postaju besna i druga pasivnija. Generalno, deca se ne vraćaju igri. Ona se orijentišu na majku (ili nekoga ko ih podiže) umesto na okolinu i igru, ali ne nalaze umirenje u njenom prisustvu. Takva deca slabo regulišu svoje afekte i organizovana su (nesvesno) oko toga da im prisustvo roditelja bude zagarantovano. Impulsivno ispoljavaju uznemirenost. Naučila su da glasno ispoljavaju svoje zahteve, ili da se ponašaju bebasto, kako bi dobila pažnju. Tako se pojačava zahtevno ponašanje. Za razliku od izbegavajućeg obrasca, anksiozno ambivalentna deca ne negiraju svoja osećanja, ali ne misle mnogo o posledicama svojih akcija. Ponašaju se impulsivno i ne promišljaju značenje svojih iskustava. To ih održava u kontaktu sa sredinom ali, za razliku od izbegavatelja, oni nastavljaju da osećaju intenzivnu potrebu za socijalnom podrškom. Međutim, kad je dobiju, oni teže da ponove svoju uznemirijuću vezu sa primarnim objektom i osećaju se neshvaćenima i loše tretiranima. Logički argumenti imaju malo uticaja na prilagođavanje njihovih očekivanja.

Sličan obrazac možemo primetiti i u ljubavnim odnosima odraslih osoba sa ambivalentno preokupiranim obrascem afektivnog vezivanja. Kao odrasle osobe, ambivalentna deca postaju samovoljni adolescenti i, kasnije, odrasle osobe koje traže negu, ali nalaze samo delimična i povremena zadovoljenja od kontakta. Preokupirano ambivalentne osobe su anksiozne, zavisne, impulsivne, stalno traže odobravanje. U ekstremima postaju histerične ličnosti ili ličnosti granične organizacije. Oni su prezahtevni partneri koje je nemoguće zadovoljiti. Stalno će tražiti prisustvo partnera, konakt sa njim, negu i pažnju...ali, kada je dobiju, ne umiruju se, zanovetaju, prebacuju, koriste trenutke komunikacije za svađu i raspravu, umesto za zajedničke trenutke uživanja.

            Kao roditelji, pokazuju sličan obrazac. Roditelji dece koja pokazuju ambivalentni obrazac se, uglavnom, loše prilagođavaju potrebama deteta. Često ga ignorišu kada je uznemireno i upliću se i ometaju ga kada se sadržajno igra. Takvi roditelji nude isprekidanu i nekonzistentnu roditeljsku negu. Kada se roditelj oseća smirenim, on na dete reaguje senzitivno, kada je ljut, on ispoljava to otvoreno kroz viku ili možda i batine. Roditelj odgovara na svoj interno konzistentan način koji je, na žalost, nepredvidljiv bilo kome drugom, pa čak i treniranim psiholozima koji posmatraju takvu interakciju (kako bi tek dete moglo da predvidi ponašanje takvog roditelja). Dete se oseća bespomoćnim da kontroliše ili predvidi sopstveno iskustvo jer su odgovori roditelja kapriciozni, ili podržavajući ili neprijateljski. Bliskost koju ponekada postignu sa roditeljima je pod pretnjom promene raspoloženja i kažnjavanja, pa su deca u trajnom stanju anksioznosti i ljutine. Povremena potkrepljenja okretanja ka roditeljskoj figuri za dobijanje sigurnosti praćena su potrebom da se bude stalno budan i oprezan po pitanju prisutnosti ili gubitka drugog. Poverenje deteta u sopstvene sposobnosti da izađe na kraj sa ugoržavajućim situacijama se razvija slabo.

Često se takvi roditelji ponašaju prezaštićujuće kada dete ispoljava strah i razvijaju preteranu zavisnost deteta. Određeni nivo dopuštanja detetu da samo izađe na kraj sa izvesnim strahovima i napetostima je neophodan da bi se razvila autonomija deteta i kapacitet da bude samo. Kroz prezaštićivanje, roditelji ambivalentne dece sprečavaju istraživanje, eksperimentisanje i vežbanje samoregulacije. Takva deca obično nisu u skladu sa svojim uzrastom. Detinjasta su (za svoj uzrast) i često prezahtevna, kao mali odrasli ljudi. Prekupirani potrebama za kontaktom i pažnjom, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna, ambivalentna deca, zahtevna i ljuta, već na predškolskom uzrastu nauče da manipulišu roditeljima smenjivanjem dramatičnih ljutitih zahteva sa zavisnošću. Ona otkriju efektivne načine da drže nepažljive i nekonzstentne roditelje uključenima tako što rade suprotno od onoga što majka radi. Kada je majka preokupirana i ne obraća pažnju, dete eksplodira u ljutitim zahtevima i takvo ponašanje se ne može ignorisati. Majka će reagovati ili neprijateljstvnom i kažnjavanjem, ili simpatijama, potkrepljujući detetovu manipulaciju. Ta deca znaju šta treba da urade u oba slučaja: odgovaraju na neprijateljstvo tako što postaju slatka i zavisna, ili na simpatiju tako što postaju ljutita i imaju nove zahteve…što stvara beskrajni, neprekidni krug nezadovoljstva.

Tabela 28–Tolerancija na ambivalenciju (usmerivač psihe) i sposobnost za ljubav

Ispoljavanja razvijene sposobnosti-osoba je u stanju da podnosi oprečna osećanja prema objektu ljubavi, ne negira ih, ne potiskuje, ne pomera na druge. Podnošenje oprečnih osećanja omogućava dovodi je do sposobnosti da „prelomi“, da se odredi i opredeli, i postupa u skladu sa tim opredeljenjem. Njeni ljubavni odnosi su realistični, osoba zna šta hoće, ponaša se asertivno.

Ispoljavanja nerazvijene sposobnosti:

Osoba je konfuzna oko svojih emocija, ne zna šta hoće, ne može da se opredeli, odluči. Njene aktivnosti su kontradiktorne, odnosi nerealni, rastrzani-izraženo ambivalentni.

Mehanizmi koji počivaju na cepanju:

Mehanizam „dva u jedan“-U ljubavnom odnosu osobe sa ovakvom odbranom i ne primećuju da povređuju one koje vole. Ne postoji svesnost da ima agresije u načinu ispoljavanja ljubavi. Nema osećanja krivice.

Temporalni spliting (cepanje u vremenu) - suprotna osećanja su podeljena u vremenu: “jedan dan volim, drugi dan mrzim. U ljubavnom životu su to partneri sa kojima nikada ne znate „na koju nogu su ustali“, da li je danas dan kada vas vole ili dan kada vas mrze. Često partneri ovakvih osoba primećuju neke pravilnosti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da „moraju da mrze da bi mogli da vole“.

-„Defanzivni spliting“ - projekcija jedne strane ambivalencije na treću osobu. Kod ovakvog načina odbrane od ambivalencije, u ljubavnim odnosima, ni jedna osoba ne dobija realna osećanja, ono što zaslužuje. Ako se pomeraju pozitivna osećanja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije koje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativna, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a njegove „grehe“ (mane) ispašta neko drugi na kojega su pomerene.

Mehanizmi koji počivaju na potiskivanju

Potiskivanje negativnih emocija: kada se potiskujunegativne emocije, to se često ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju da budu brižni daveži, da uguše pažnjom i brigom (što ukazuje na potisnutu negativnu stranu ambivalencije). Kao roditelji, takođe, umeju da budu toliko požrtvovani i uslužni, da onemogućavaju odvajanje dece i čine da se deca osećaju kao da „odrastaju pod staklenim zvonom”.

Potiskivanje pozitivnih emocija: kod potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog isticanja negativne osoba ostaje vezana za partnera, ali joj je teško da prihvati njegove pozitivne osobine. Vrlo često ovaj mehanizam koriste osobe koje osećaju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je teško da priznaju sopstvenu zavisnost. Što su više zavisne, sve su agrsivnije prema partneru. Mehanizam je mešavina privrženosti, zavisnosti, zavisti i agresivnosti, pri čemu se agresivnost istura u prvi plan kroz često napadanje partnera i obezvređivanje njegovih sposobnosti, učinaka i doprinosa.

Mehanizam površnosti: U ljubavnim odnosima ovu strategiju često koriste adolescenti, i „večiti adolescenti“. Poznata je i kao „Petar Pan“ sindrom. To je taktika „lepršavosti“ („leti sa cveta na scvet, kao leptir...“, „vetropir“...). Osnova ove taktike u nošenju sa ambivalencijom je da se ne razvijaju veze u tom intenzitetu u kojem bi se razvila i snažnija ambivalencija. U vezama se ostaje dok su one „lake“, dok ne počnu da bilo čime opterećuju. Kada se to desi, onda se prelazi na drugi „cvet“. Ako osoba sa ovim mehanizmom ostane u nekoj dužoj vezi, obično ima „nekoga sa strane“, ili nekoliko „rezervnih“ partnera koji zadovoljavaju ono što ne zadovoljava partner sa kojim su u „zvaničnoj“ vezi. Izbegava se ulaženje u konflikte sa partnerom, a nezadovoljstva koja se javljaju u odnosu sa njim rešavaju se tim „dopunskim zadovoljenjima“ sa strane. Osobe sa ovim mehanizmom su često veoma druželjubive i ekstrovertne, vole da oko sebe i partnera imaju „veliko društvo“ (da retko budu sami) i time „razvodne“ svoj odnos, pretvore ga u „zabavljanje u grupi“, što im omogućuje da se ne suoče sa jačim konfliktom ambivalencije.

Mehanizam nerazmišljanja: Nerazmišljanje nije isto što i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih osećanja ali, kada ona dođu u sukob, problem rešava tako što usmeri svoj um na neku treću stranu sa očekivanjem da će se „stvari nekako rešiti same“. Osobe sa ovim mehanizmom su u stanju da uvide neke probleme u odnosu, da prepoznaju ili prihvate i svoj doprinos tim problemima. Nisu „nedokazane“. Može se dopreti do njih i u stanju su da prepoznaju svoju ambivalenciju, „igrice“ koje igraju, manipulacije kojima se koriste...Međutim, kada uvide treba sprovesti, promeniti nešto, uložiti napor, odreći se nečega zarad poboljšanja situacije i odnosa, oni kao da „zaborave“ na sopstvene uvide i ponove isto ponašanje. U tom trenutku ne razmišljaju u problemu, već „teraju po starom“ jer im je tako lakše. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor.


Literatura:

Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J., (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition, Behavioral Science, 3, 1 – 13

Abraham, K. (1922). Manifestations of the Female Castration Complex, 1. Int. J. Psycho-Anal., 3:1-29

Abraham, K. (1925). Psychoanalytical notes on Coue's system of self mastery. In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. 36.327. London: Hogart Press, 1955.

Abraham, K. (1927).A short history of the development of the libido. In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)

Abrams, S. 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology, J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406

Adler, G. (1985). Borderline psychopathology and its treatment. Northvale, NJ: Jason Aronson.

Adler, G. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum Amer. J. Psychiatry 138 46-50

Akhtar, S. (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance. In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ:

Akhtar, S. (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal., 75:441-455

Akhtar, S. (2002). Forgiveness. Psychoanal Q., 71:175-212

Akhtar, S. 1987. Schizoid personality disorder, Amer. J. Psychother. 41 499-518

Akhtar, S. 1989 Narcissistic personality disorder, Psychiatric Clinics of North America 12 505-529

Akhtar, S. 1990a. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder (letter to editor) Amer. J. Psychother. 147 2

Akhtar, S. 1990b Paranoid personality disorder, Amer. J. Psychother. 44 5-25

Akhtar, S. 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment, Northvale, NJ: Jason Aronson.

Akhtar, S., & Byrne, J. P. 1983 The concept of splitting and its clinical relevance, Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016

Alpert, A. (1949). Sublimation and Sexualization—A Case Report. Psychoanal. St. Child, 4:271-278

American Academy of Pediatric, 2008. Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants, Children, and Adolescents—Third Edition, Edited by Joseph F. Hagan Jr. MD, FAAP; Judith S. Shaw, RN, MPH, EdD; and Paula Duncan, MD, FAAP

Anderson, L. & Krathwohl, D. A. (2001) Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom's Taxonomy of Educational Objectives, New York: Longman

Arlow, J. Fantasy systems in twins. Psychoanal Q. 1960 Apr;29:175–199.

Assagioli, R. (1973.) The Act of Will. New York: Viking Press,

Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W. (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference. J. Amer. Psychoanal. Assn., 40:1013-1037

Balint, M. 1948. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique, New York: Tavistock, pp. 109-120 1959

Balint, A. (1949). Love for the mother and mother love, Int. J. Psychoanal. 30:250-258

Bandler, R. and Grinder, J. (1979). Frogs into Princes: Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming. Real People Press, Boulder.

Bartlett, F. 1973. Significance of Patient's Work in the Therapeutic Process. Contemp. Psychoanal., 9:405-416.

Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G. (1979). Cognitive Therapy of Depression. New York: The Guilford Press.

Beck, A.T.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. Intl Universities Press

Becker, E. , 1973, Denial of Deth, Free Press, New York

Beebe, B. & Lachmann, F. (1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations. Psychoanal. Psychol., 5: 305-337

Bergmann, M. S. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press.

Bergmann, M. S. (1980). On the intrapsychic function of falling in love. Psychoanal. Q., 49: 56-77

Bergmann, M.S. (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111

Bergmann, M. (1987). The Anatomy of Loving. The Story of Man's Quest to Know What Love is. New York: Columbia University Press,

Bergmann, M. (1988). Freud's three theories of love in the light of later development. Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36: 653-672.

Bergmann, M. (2001) Finding an object. Mod. Psychoanal., 26: 3-13.

Berliner, B. (1958). The role of object relations in moral masochism. Psychoanal. Q., 27:38-56

Bernard, M. E. (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy, New York: NY, Carol Communications, Inc

Berne, E. (1964) Games people play. New York: Grove Press

Berne, E. (1976). Classification of positions. Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9, 3. San Francisco: TA Press. (Original work published 1962)

Bettelheim, B. 1960, The Informed Heart, New York: Free Press of Glencoe

Bion, W. (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.

Bion, W. 1967 Second Thoughts, New York: Jason Aronson.

Bion, W. R. (1962). Learning from Experience. London: Marsefield

Bishop, S. (2010) Develop your Assertiveness, Second Edition, Kogan Page, London

Bleuler, E. (1952), Dementia praecox (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911)

Blos, P. 1967. The second individuation process of adolescence, Psychoanal. Study Child 22:162-186

Blum, H. P. 1981. Object inconstancy and paranoid conspiracy, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813

Bollas, C. (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known. New York: Columbia Univ. Press.

Bloom B. S. 1956. Taxonomy of Educational Objectives, Handbook I: The Cognitive Domain. New York: David McKay Co Inc.

Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J. (1983). Empirical study of self-defese styles. Archives of General Psychiatry, 40, 333-338

Bowlby, J. (1973). Attachment and Loss. Vol. II Separation. New York: Basic Books

Bowlby, J. 1969 Attachment and Loss Vol. 1 New York: Basic Books.

Bowlby, J. 1980 Attachment and Loss Volume 3 New York: Basic Books.

Brenner, C. 1982. The Mind in Conflict. New York: International Universities Press

Breuer, J., i Freud, S., 1895, Studies in Hysteria , New York: Nervous and Mental Disease Monographs, 1947

Buber, M. ( 1977) Ja i Ti. Beograd. Vuk Karadžić

Burngam, D. L., Gladstone, A. E. & Gibson, R. W. 1969. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma, New York: Int. Univ. Press.

Capponi, A. (1979). Origins and evolution of the borderline patient. In J. LeBoit & A. Capponi (Eds.),(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson, Chasseguet-Smirgel

Cassidy, J., & Berlin, L. J. (1994). The insecure/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research. Child Development, 65, 971-991.

Czander, W. 1993. The psychodynamics of work and organizations : theory and application. Guilford Press, New York

Chasseguet-Smirgel, J. (1964). Female Sexuality. New Psychoanalytic Views. London: Karnac Books.

Cohen, C. P., & Sherwood, V. R. (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient. Northvale, NJ: Jason Aronson.

David, D., & Szentagotai, A. (2006). Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com

Davis, H. B. (1988). The self and loving. In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press.

Deutsch, H. (1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia. Psychoanal. Q., 11:301-321.

Dryden, W, & Branch, R. (2008). The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England

Dryden, W, & Gordon, J (1990) Think Your Way to Happiness, Sheldon Press, London

Ehrenberg, D. B. (1975). The quest for intimate relatedness. Contemp. Psychoanal., 11, 320-331.

Ellis, A & Knaus, W, J (1979). Overcoming Procrastination, NY: New York, New American Library

Ellis, A, & Harper, R, A. (1975). A New Guide to Rational Living, Wilshire Book Company

Ellis, A. (2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach, 2nd ed. NY: Springer Publishing

Erikson, E. H. (1963). Childhood and society. New York: Norton.

Eriksson, E. (1982). The Life Cycle Completed, W.W. Norton and Company, New York

Erikson, E. (1985) Identitet i životni ciklus, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Escoll, P. J. 1992. Vicissitudes of optimal distance through the life cycle, In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 59-87

Fairbairn, W. R. D. (1941). A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses Int. J. Psychoanal. 22:250-279

Fairbairn, W. R. D. (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality, London: Tavistock

Fenichel, O. (1938). Problems of Psychoanalytic Technique, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.

Fenichel, O. (1945). The Psychoanalytic Theory of Neurosis, New York: W. W. Norton and Co.

Fenihel, O. (1961), Psihoanalitička teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd, str. 186

Ferenczi, S. (1921). The further development of an active therapy in psycho-analysis, In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217

Ferenczi, S. (1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London.

Ferenczi, S. (1926a). The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality, In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379

Ferenci, S. (1926b), Sunday Neuroses, in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis, pp174/177, London, Hogart Press (original work published 1918)

Fonagy , P. & Target, M. (1998). Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy. Psychoanalytic Dialogues , 8 ( 1 ), 28 – 95 .

Fonagy , P. (2001). Attachment theory and psychoanalysis. New York : Other Press .

Fonagy, P. , Gergely, G. , Jurist, E. L. , & Target, M. (2002). Affect regulation, mentalization, and the development of the self . NY : Other Press .

Fonagy , P. , & Target , M. (2002). Early intevention and the development of self-regulation . Psychoanalytic Inquiry , 22 ( 3 ), 307 – 335 .

Fonagy , P. (2003) . The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time . Infant Mental Health Journal , 24 ( 3 ), 212 – 239 .

Frankl, V. ( 1987) Nečujni vapaj za smislom: Naprijed, Zagreb,

Freud, A., (1946). The ego and the mechanisms of defence. New York, International Universities Press, 1966. (Original work published 1936)

Freud, S. (1905). Three essays on sexuality. Standard Edition VII.

Freud, S. (1908). On sexual theories of children. Standard Edition IX

Freud, S. (1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis. SE, 10: 151-318.

Freud, S. (1910). A special type of object choice made by men. Standard Edition.

Freud, S. (1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120

Freud, S. (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love. Standard Edition., 11: 178-190.

Freud, S. (1912-13/1953), Totem and taboo. Standard Edition., 13:IX.

Freud, S. (1914). On narcissism: An introduction. Standard Edition., 14: 69-102

Freud, S. (1915). Instincts and their vicissitudes, S.E. 14

Freud, S. (1915a) Observations on transference-love S.E. 12

Freud, S. (1917). Mourning and melancholia, Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957

Freud, S. (1922) Beyond the Pleasure Principle Trans. by C. J. M. Hubback. New York: Boni & Liveright

Freud, S. (1923). The Ego and the Id. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works, 1-66

Freud, S. (1924). The dissolution of the Oedipus complex. Standard Edition IXX

Freud, S. (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works, 75-176

Freud, S. (1930). Civilization and its Discontents, New York: W. W. Norton, 1961

Freud, S. 1931. Libidinal Types. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion, Civilization and its Discontents, and Other Works, 215-2201931,Libidinal Types )

Freud, S.(1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis. SE, 22: 1-182.

Freud S. 1957, New Introductoru Lecture on P.A. Hogart Press. London str.86

Freud, S. (1959). On the history of the psycho-analytic movement. In E. Jones (Ed.) & J. Riviere (Trans.) Collected Papers (Vol. 1, pp. 287–359). New York: Basic Books. (Original work published in 1914.)

Freud, S., (1963). Psychoanalysis and Faith, “The letters of S. Freud and Oscar Pfister, str. 126. New York, Basic Books

Frojd, S. (1976). Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska,. Str. 269

From, E. (1982). Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 – 182.

From, E.(1990), Umeće ljubavi, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd.

Galdston, R. (1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred. Int. J. Psycho-Anal., 68:371-378.

Gediman, H. K. (1985) Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent, J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936

Gendlin, E. (1982). Focusing, New York: Bantam Books

Gesell, A. , Francis, I., Louis, B. Ames & Glenna Bullis (1977). The Child from Five to Ten. New York: Harper and Row

Gill, M. (1994). Psychoanalysis in Transition. Hillsdale, NJ: Analytic Press.

Glasser, W. (1965). Reallity therapy, New york: Harper & Row,

Glenn, J. (1991). Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation, Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187

Goldstein, K. (1948). Language and language disturbances. New York: Grune and Stratton)

Gorkin, M. (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. Contemp. Psychoanal., 20:400-420

Greenacre, P. (1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through, 1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444

Greenson, R. (1966). That "Impossible" Profession, J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27

Greenson, R. (1967). The Technique and Practice of Psychoanalysis, New York: International Universities Press, p. 200)

Greenson, R. (1978)The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. – 121.

Grunberger, B. (1979). Narcissism. New York: Int. Univ. Press.

Gunderson, J. G. (1985). Borderline Personality Disorder, Washington, DC: American Psychiatric Press.

Guntrip, H. (1969). Schizoid phenomena, object relations and the self. New York: International Universities Press.

Hammerlie, F. M. & Montgomery, R. L. (1982). Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology

Hartman, D., & Zimberoff, D. (2003). The existential approach in Heart-Centered therapies. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 3-46.

Hartmann , H. (1939). Psycho-Analysis and the concept of mental health. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308–321

Hartmann, H. (1950a). Psychoanalysis and developmental psychology. Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 – 17 .

Hartmann, H. (1950). Comments on the psycho-analytic theory of the ego.' In: Hartmann 1964Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)

Hartmann, H. (1952). The mutual influences in the development of ego and id In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182

Hartmann, H. (1956) Notes on the reality principle In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267

Hartman, H. (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation , London: Imago

Hartmann, H. (1958a). Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis. Psychoanal. St. Child, 13:127-146.)

Hendrick, I. (1936). Ego Development and Certain Character Problems Psychoanal. Q. V p. 32

Hendrick, I. (1942). Instinct and the ego during infancyPsychoanal. Q. 11:33-58

Hendrick, I. (1943). Work and the Pleasure Principle. Psychoanal. Q., 12:311-329)

Herman, J. (1992). Trauma and Recovery. New York: Basic Books.

Horney, K. (1947). Inhibitions in Work. Am. J. Psychoanal., 7:18-25.

Horney, K. 1950 Neurotic Disturbances in Work. Amer. J. Psa. X pp. 80-82)

Ikonen, P. (1998). On phallic defense. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150

Miguel Hoffmann, J., Popbla, L., Duhalde, C. (1999). Early stages of initiative and environmental response, Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health

Jaques, E. (1960) Disturbances in the Capacity to Work. 1. Int. J. Psycho-Anal., 41:357-367)

Jacobson, E. (1964). The Self and the Object World New York, International Universities Press.

Jalom, I. (2011). Gledanje u sunce-prevazilaženje užasa od smrti, Psihopolis, Novi Sad

Jalom, I. (2011a). Čari psihoterapije, Psihopolis, Novi Sad

Janov, A. (2007). Primalni krik, Nova Knjiga, Podgorica

Joffe, W. G. & Sandler, J. (1965). Notes on pain, depression, and individuation. Psychoanal. Study Child 20:394-424

Jones, E. (1928). Fear, guilt, and hate. In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.

Jones, E. 1948 The Theory of Symbolism. Papers on Psycho-Analysis , London: Baillière, Tindall and Cox

Jovanović, N. (2006). Nečujna muzika postojanja, Narodna knjiga, Beograd

Jovanović, N. (2006a),Psihologija uspeha-živeti ili životariti, Beograd, Narodna Knjiga

Jovanović, N. (2005). Kako se naštimovati uz pomoć biofidbeka, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Društva Psihologa Srbije

Jung, C.G. (1913). The Theory of Psychoanalysis. Psychoanal. Rev., 1:1-40

Kainer, R. (1979). The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional. Contemp. Psychoanal., 15:276-287.

Kainer, R.G. (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self. Psychoanal. Rev., 70:535-552

Kelley, C. (1992). Education in Feeling and purpose, Radix Journal, Volume I

Kernberg, O. F. (1970). Psychoanalytic classification of character pathology, J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822

Kernberg, O. (1970a). Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities, American Psychoanal. Assn. 18:51-85

Kernberg, O. (1971). New developments in psychoanalytic object relations theory , Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971

Kernberg, O. (1972). Early ego integration and object relations, Annals New York Acad. Sciences 193 233-247

Kernberg, O.F. (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511

Kernberg, O. (1975). Boderline Conditions and Pathological Narcissism, New York: Jason Aronson.

Kernberg, O. (1976). Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis, New York: Jason Aronson.

Kernberg, O. F. (1980) Internal World and External Reality, New York: Jason Aronson

Kernberg, O. F. (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis. Northvale, NJ: Jason Aronson.

Kernberg, O. F. (1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies. New Haven, CT: Yale Univ. Press.

Kernberg, O. F. (1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions. New Haven, CT: Yale Univ. Press.

Kernberg, O. F. (1995). Love relations. New Haven, CT: Yale University Press.

Kleeman, J. A. (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year. Psychoanal. Study Child 22:239-273

Klein, M. (1935). A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310

Klein, M. (1937). Love, Guilt and Reparation. In: Love, Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). [I]

Klein, M. (1940). Mourning and its relation to manic-depressive states, In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369

Klein, M. (1948). Contributions to Psychoanalysis (1921-1945). London: Hogarth.

Klein, M. (1948a). On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego' Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth)

Klein, M. (1958). On the Development of Mental Functioning. Int. J. Psychoanal. 39)

Klein, M. (1983). Zavist i zahvalnost, Naprijed, Zagreb

Knaus, W. J. ( 1983). How to Conquer Yor Frustration, Prentice Hall Trade, UK, England

Knaus, W. J. (1973). Overcoming procrastination, Rational Living, 8, 2-7

Kohut, H. (1971). The Analysis of the Self. New York: International Universities Press

Kohut, H. (1972). Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400

Kohut , H. (1977). The restoration of the self. New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 “four basic concepts”)  

Kohut, H. (1984). How Does Analysis Cure, ed. A. Goldberg and P. Stepansky. Chicago: University of Chicago

Kramer, S. (1980). Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence, In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437

Kris, E. (1951). The Development of ego psychology. Samiksa 5

Lachmann, F. & Beebe, B. (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22

Lantos, B. (1952). Metapsychological Considerations on the Concept of Work. 5. Int. J. Psycho-Anal., 33:439-443)

Lasch, C. (1979). Narcistička kultura, Zagreb, Naprijed, 1986

Lazarus, R, & Folkman, S (1984). Stress, Appraisal and Coping, NY: New York, Springer Publishing Company

Levine, D. (2010).Object Relations, Work and the Self, Routlage, East Sissex

Lichtenberg, J. (1983). Psychoanalysis and Infant Research, Hillsdale, N. J., Analytic Press.

Lichtenstein, H. (1970). Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality, American Psychoanal. Assn. 18:300-318

Loven, A. (1984). Bioenergetika, Nolit, Beograd   str. 134.

Lowen, A. (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press

Luria, A. R. (1961). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior , NY: New York, Livermore

Lurija, A. R. (1982). Osnovi neurolingvistike, Beograd, Nolit

Lyons-Ruth, K. (1991). Rapprochement or approchement: Mahler's theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23

Mahler, M. S. & Furer, M. (1963). Certain aspects of the separation-individuation phase Psychoanal. Q. 32:1-14

Mahler, M. S. (1971). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation. Psychoanal. Study Child 26:403-424

Mahler, M. S. (1974). Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165

Mahler, M. S. (1975). On the current status of the infantile neurosis, In The Selected Papers of Margaret S.

Mahler, M. S., & FURER, M. (1968). On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation, New York: Int. Univ. Press.

Mahler, M. (1979). Separation-Individuation, Vol. 2, New York: Jason Aronson, pp. 189-194

Main, M., & Solomon, J. (1986). Discovery of an insecure-disorganized/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior. In T. B. Brazelton & M.

Maslow, A. (1970). Motivation and personality (rev. ed.). New York: Harper & Row.

Masterson, J. F. (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach. New York: Brunner/Mazel.

Masterson, J. F. (1988). The search for the real self. New York: Free Press.

May, R. (1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 ,

May, R. (1969). Love and Will, New York: Norton.

McDevitt, J. (1975). Separation-individuation and object constancy, J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743

McDevitt, J. B. (1983). The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300

McDevitt, J.B. (1975). Separation-Individuation and Object Constancy. J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742

McGuire, W.J. (1964). Indicing resistance to persuasion, U: L. Berkowitz (Ed.): Advances in Exper, Social, Psichology, Vol.1 Academic Press, New York, 192-229.

McGuire, W.J. (1989). The Nature of Attitudes and Change. U: Handbook of Social Psychology, Vol. III, 136-314

Meichenbaum D. H & Goodman J. (1971). Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115–126.

Meichenbaum, D. (1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account. NY: New York: Plenum.

Meichenbaum, D. (1996). Stress inoculation training for coping with stressors. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.

Mekgo, F. (2003). Vaša Ličnost, Moć knjige i Mono &Manana, Beograd

Melges, F. T. & Swartz, M. S. (1989). Oscillations of attachment in borderline personality disorder. Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120

Menaker, E. (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice. Psychoanal. Rev., 72:255-264

Miller, A. (1979). The drama of the gifted child and the psychoanalyst's narcissistic disturbance. Int. J. Psychoanal. 60:47-58

Neff, W. S. (1968). Work, and Human Behavior . New York: Atherton Press p. 78

Nunberg , H. (1930/1931) . The synthetic function of the ego . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 – 140

O'Donohue W, T, & Fisher, J, E.(2009). General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy, John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey

Osofsky, J. D., (1979). Handbook of Infant Development, New York: Wiley.

Parens, H. (1980). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separation-individuation process , J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114

Parens, H. (1991). Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34

Pavlov, I.P. (1969). O uslovnim refleksima. u: Parsons Talkot, Edvard Šils, Kaspar Negel, Džes Pits (ur.) Teorije o društvu - osnovi savremene sociološke teorije, Beograd: Vuk Karadžić

Peck, S. (1987). Put kojim se ređe ide, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75

Pearls, F. (1947) Ego, Hunger, and Aggression.George Allen and Unwin,

Pfieffer, E. (1974). Borderline states. Diseases of the Nervous System 35 212-219

Pearls, F. (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy. New York: Random House

Pearls F. (1969). Gestalt Therapy Verbatim, Utah: Bantam Books, Real People Press

Piaget, J. (1937). The Construction of Reality in the Child. New York: Basic Books, 1954

Piaget, J. (2002). The Language and Thought of the Child. 3d ed. London: Routledge.

Pine, F. (1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis. J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64

Poland, W. (1977). Pilgrimage: action and tradition in self analysis, J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416

Racker, H. (1966). Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. Int.J. Psychoanal.47,63

Rajh V. (1982), Analiza karaktera, Naprijed, Zagreb

Rank, O. (1972) Will Therapy, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.

Rank, O. (1991). The genesis of the object relation. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.

Rank, Otto. (1932) Art and Artist. New York: Knopf, 1958.

Reich W. (1949). Character analysis: 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;

Reilly, P. M. & Shopshire, M. S. (2002). Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857

Roheim, G. 1943. The origin and function of culture, Nervous and mental disease monographs, New York.

Rot, N. 2003. Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Sander, L. (1962). Issues in early mother-child interaction. J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166.

Sander, L. (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure. In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77.

Sander, L. (1997). Paradox and resolution. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.

Sandler, J. & Sandler, A-M. (1978).On the development of object relationships and affects Int. J. Psychoanal. 59:285-296

Sas, T. (1978). Etika psihoanalize, Vuk Karadžić, Beograd.

Sachs, H. (1933). The Delay of the Machine Age. Psychoanal Q., 2:404-424.

Segal, H. 1957 Notes on Symbol Formation. Int. J. Psychoanal. 38

Segal, H. (1964). Introduction to the work of Melanie Klein. New York: Basic Books.

Selye, H. (1975). Stress without Distress, NY: New York, Signet

Settlage, C. (1977). The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory. J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805-833

Settlage, C. (1991). On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367

Settlage, C. (1993). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492

Shapiro, D. H. (1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI). Palo Alto, CA: Behaviordata.

Shengold, L. (1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation. New Haven, CT: Yale Univ. Press.

Shostrom, E. (1968) Man, the manipulator. New York, Bantam Books,

Sohn, L. (1999). A defective capacity to feel sorrow. In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.

Spangler, G., & Grossman, K. E. (1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants. Child Development, 64, 1439-1450.

Spitz, R.A. (1945). Hospitalism—An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74.

Spitz, R. (1946). The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations. Genetic Psychology Monograph 34 57-125

Spitz, R. (1965). The First Year of Life, New York: Int. Univ. Press.

Stein, R. (1991). Psychoanalytic Theories of Affect. New York: Praeger.

Stein, R. (1998). Two Principles of Functioning of the Affects. Am. J. Psychoanal., 58:211-230

Steiner, J. (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients. London: Routledge

Stern, D. N. (1985). The Interpersonal World of the Infant. New York: Basic Books.

Stern, D. N. (1995). The Motherhood Constellation. New York: Basic Books.

Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z. (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The ‘Something More’ Than Interpretation. Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921

Stoller, R. J. (1992). Hooray for love. In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.

Stolorow, R. Brandchaft, B. & Atwood, G. (1987). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach. Hillsdale, NJ: The Analytic Press.

Stolorow, R. D. & Atwood, G. (1992). Contexts of Being. Hillsdale, NJ: Analytic Press.

Stolorow, R.D. & Trop, J.L. (1992). Reply to Richards and Mitchell. Psychoanal. Dial., 2:467-473)

Stone, L. (1981). Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process, J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118

Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (1973). The Competent Infant: Research and Commentary. New York: Basic Books.

Štorh, M. (2003) Čežnja jake žene za jakim muškarcem, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Thoma, H. & Kachele, H. (1987). Psychoanalytic Practice. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.

Thorndike, E. L. (1931) Human Learning, NY: New York, Appletion-Century-Crofts

Tillich, P. ( 1952) The Courage to Be: Yale University Press,

Toplin, P. & M., 1996. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures , The Analytic Press, Inc

Trevarthen, C. (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity. In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication, ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349.

Trevarthen, C. (1993). Brain, science and the human spirit. In Brain, Culture and the Human Spirit, ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181.

Tronick, E. Z. & Cohn, J. (1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination. Child Devel., 60: 85-92.

Tronick, E. Z. et al. (1978). The infant's response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction. J. Amer. Acad. Child Psychiat., 17: 1-13.

Vigotski, L.S. (1983). Mišljenje i govor, Nolit, Beograd

Vigotski, L.S. (1996). Problemi razvoja psihe. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

Weil, A. (1970). The basic core. Psychoanal. Study Child 25:442-460

Wheelis, A. ( 1956 ) "Will and Psychoanalysis," J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285

White, R. W. (1963). Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies, Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.

Wilkinson-Ryan, & Westen. (2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.

Winnicott, D. W. (1965). The maturational processes and the facilitating environment. New York: International Universities Press.

Winnicott, D. W. (1960). Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment. New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152

Wisdom, J.O. (1970). Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and Weltanschauung. in Psychoanalysis and Philosophy, ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350.

Wolf, E.S. (1980), On the developmental line of selfobject relations. In: Advances in Self Psychology, ed. A. Goldberg. New York: International Universities Press, pp. 117-130..

Wolf, E.S. (1988). Problems of Therapeutic Orientation. Progr. Self Psychol., 4:168-172

Yogman, M.W. (1999).Affective Development in Infancy, 95-124. Norwood, NJ: Ablex.

Yudofsky, Stuart C., (2005), Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character, American Psychiatric Publishing, London)

Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L (1984), Irrational beliefs, anger, and anxiety, Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.

Izdanja

Newsletter

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama...

RSSFacebookTwitter

Текстиль для дома, Вышивка, Фурнитура, Ткани
автоновинки