Beg od života pomoću prokrastinacije

Izvor: Dnevni list Danas

Autor: Jovana Trbojević

Prokrastinacija iliti odlaganje, podrazumeva nedonošenje odluke ili nepreduzimanje akcije koja je neophodna kako bi se neka obaveza završila. Svi prokrastiniraju u jednoj ili više oblasti žviota. Razlog jeste beg od posledica koje donošenje odluke ili završavanje obaveza nose sa sobom.beg od sebe

Glavni cilj prokrastiniranja jeste izbegavanje neprijatne emocije poput straha, tuge, stida, besa. Ako se vodimo narodnom izrekom „Ko čeka, taj dočeka“, prokrastinacija je, u stvari, savršeno adaptivni, čak i preporučljiv mehanizam. Međutim, prepustilimo se beskonačnom čekanju ispustićemo život iz svojih ruku i postati glavni junaci knjige „Čekajući Godoa“.  Jer prokrastinacija i jeste beg od života, ako odlažemo odluke i obaveze kako bismo sačuvali svoje JA od eventualnih neprijatnih posledica, mi u stvari odlažemo život koji se sastoji od bura i oluja, kao i od sunca i mirne plovidbe. Dole na slici su predstavljeni neki od razloga za odlaganje.

Kako strah od neuspeha doprinosi odlaganju? Prokrastinacija je beg od života. Ako odlažemo odluke i obaveze kako bismo sačuvali svoje JA od eventualnih neprijatnih posledica, mi u stvari odlažemo život koji se sastoji od bura i oluja, kao i od sunca i mirne plovidbe.

Osoba koja ima ovaj strah (a svi ga u nekoj meri imamo) odlaže svoje obaveze ili odluke kako bi se sačuvala od eventualnog neuspeha, preduzimanje akcije sa sobom nosi rizik jer ne postoji način da se unapred sazna da li će ta akcija doprineti uspehu ili neuspehu. I kako sebe ne bi doveli u tu neprijatnu i za njih nepodnošljivu situaciju, ove osobe odlažu svoje obaveze do maksimuma. Pozadina iza ovog straha jeste pridavanje relevantnosti mišljenju drugih. Činjenica jeste da smo sa svakim svojim postupkom ili rečenicom izloženi kritici drugih ljudi, samim tim kod osoba koje imaju nisko samopouzadanje i negativnu sliku o sebi ovo predstavlja noćnu moru. Biti izložen pogledima i kritici drugih ljudi je kao da su izašli da održe govor pred milionskim auditorijumom bez odeće. Osobe koje u osnovi mehanizma odlaganja imaju strah od neuspeha spadaju u „anksiozno – uplašene“ odlagače. Međutim, pošto ne mogu doveka da odlažu obaveze ove osobe posežu za alatima kako bi izbegli neuspeh koristeći perfekcionizam ili duplo osiguranje. Korišćenje perfekcionizma kao alata za prokrastiniranje podrazumeva postavljanje visokih standarda koji se koriste kao izgovori za odlaganje obaveze. „Samo još da popravim ovu rečenicu i rad će biti gotov“, „Mora biti savršeno pre nego što predam“, „Svaki zarez mora biti na mestu“. Na ovaj način osobe koje se plaše neuspeha odlažu aktivnost ili obavezu dok se ne osiguraju da je sve apsolutno na svom mestu. Ove osobe se vode „moratiranijom“, sve se MORA uraditi, ne postoji zadovoljstvo u samom činu niti krajnjem produktu jer postoji apsolutističko shvatanje da tako MORA da bude. Često čak i nakon višemesečnog učenja ili rada, kada završe svoju obavezu, ne osećaju zadovoljstvo zbog postignutog, jer oni to nisu radili zarad sebe, već zarad drugih i mišljenja drugih. Činjenica jeste da smo sa svakim svojim postupkom ili rečenicom izloženi kritici drugih ljudi, samim tim kod osoba koje imaju nisko samopouzadanje i negativnu sliku o sebi ovo predstavlja noćnu moru.

Duplo siguranje sa druge strane podrazumeva minimalistički nivo truda u cilju formiranja sigurnosne mreže ukoliko dođe do neuspeha. Tako će ove osobe učiti dva sata pred ispit i ukoliko padnu imati izgovor da nisu one same krive, nisu one nesposobne, već nisu uopšte učile, jer ko može da položi ispit sa dva sata pokušaja učenja tog dana? Štite se od neuspeha tako što stvaraju legitimne izgovore koji se ne tiču njihove lične vrednosti, već su produkt spoljašnjih okolnosti. Uspeh se teško prašta Osobe koje imaju strah od uspeha plaše se zavisti, odgovornosti, većih očekivanja…i zato odlažu. Uspeh sa sobom nosi brojne promene u vidu dobijanja veće odgovornosti, više posla, ali i većih očekivanja i disbalansa u interpersonalnim odnosima. Pozadinska priča ovih ljudi jeste da se u suštini plaše separacije, jer izdvajanje iz „mase“ dovodi do većeg stepena samostalnosti i individualnosti i podrazumeva da poseduju mehanizme da se suoče sa svim stresovima i problemima sami. Ove osobe zato odlažu svoje obaveze i odluke kako bi zaštitile svoje JA od prevelike odgovornosti, kako bi zaštitile postojeće odnose koje imaju, jer mi smo pre svega socijalna bića.  Odbijanje unapređenja, više odgovornosti, javne pohvale, predavanje rada pre isteka roka...ima cilj očuvanje trenutnog stanja i trenutnih odnosa i podrazumeva i beg od promena. Strah od promena ide ruku uz ruku sa svim ostalim razlozima za odlaganje, jer je upravo promena u korenu svih ovih strahova i razloga. Preduzimanje akcije podrazumeva promenu, donošenje odluke podrazumeva promenu, a promena sa sobom nosi osećaj nesigurnosti i izlaženje iz svoje komfor zone. Lakše je raditi sve po ustaljenim obrascima, nego pokrenuti čitav proces promena i učenja. Upravo izbegavanje promena podrazumeva da imamo neku vrstu kontrole u svom životu, mi smo ti koji odlučujemo šta ćemo i kada ćemo, ali po cenu izbegavanja promena i uspeha. Odlaganje zarad održavanja osećaja kontrole podrazumeva da, ukoliko nam neko drugi nametne rok, mi probijamo taj rok jer na taj način vraćamo kontrolu nama, osećamo se sigurnije i sposobnije što ne zavisimo od autoriteta druge osobe. Sigurnost jeste generalni osećaj kojem svi težimo, ali ostajanje u svojoj komfor zoni nas sprečava da se u potpunosti razvijemo i otkrijemo svoje potencijale. Promena je neophodna kako bi došlo do razvoja. Odbijanje unapređenja, više odgovornosti, javne pohvale, predavanje rada pre isteka roka ima cilj očuvanje trenutnog stanja i trenutnih odnosa i podrazumeva i beg od promena.

Adrenalinski odlagači Ne odlažu svi zbog straha, postoji tip odlagača koji to radi zbog uzbuđenja koje oseća kada mora nešto da završi u poslednjem trenutku. To su „adrenalinski“ odlagači koji smatraju da najbolje ideje, radove i odluke donose kad su pod pritiskom i odlažu upravo kako bi sebi stvorili takvu situaciju. Pritisak kod njih dovodi do većeg nivoa adrenalina i odlaganje ima zamensku ulogu stimulatora npr.  kao što je ekstremni sport. Ove osobe su generalno opuštene i impulsivne, nisu fokusirane na mišljenje drugih kao „anksiozno – uplašeni“ odlagači, ali isto tako retko kada iskoriste svoj puni potencijal, jer su u stanju da se zadovolje osrednjim rezultatima. Dubljom analizom bi se verovatno došlo do toga da i ove osobe odlažu usled straha od neuspeha i da i oni, u stvari, koriste na neki način duplo osiguranje tako što u poslednjem trenutku sve rade. „Adrenalinski“ odlagač je, za razliku od „anksiozno – uplašenog“ odlagača, fokusiran na sadašnjost, ne gleda tri koraka unapred niti unazad, i neće sebe lišiti hedonističkog zadovoljstva ukoliko je ono prepreka za završetak rada. Pored ova dva tipa postoje još neki mehanizmi odlaganja i odlagača: „Čistač“ – baš u trenutku kada se sedne za sto da se piše rad, uvidi se da je veš prljav, da treba obrisati pod, suđe, ceo stan i na kraju dana ne ostane vremena za pisanje rada. Stoga sutra je bolje početi, ali sutra će prozori biti priljavi. „Paničar“ – čitav dan paniči i razmišlja kako neće stići da uradi rad i na taj način crpi energiju i odlaže samu aktivnost do sutra, kada opet kreće u paniku što neće na vreme završiti rad. „Osoba sa spiskom“ – pre nego što počne da radi, napraviće detaljan spisak o svim koracima koje treba preduzeti kako bi konačno došlo do pisanja rada. Koraci će biti pažljivo isplanirani i podrazumevaće da se sa pisanjem rada počne tek od sledećeg dana, jer je pravljenje spiska oduzelo previše vremena. „Spavač“ – pre nego što se krene sa radom potrebno je odmoriti se, nema veze što se pre pola sata ustalo, odmor je ključ uspeha. I kada se na kraju probudi, uvidi da treba samo još koji minut odmora da bi zaista moglo da se počne sa radom. „Skakač“ – za sutra treba da se završi rad, ali za mesec dana treba da preda crtež osmaku koji živi ispod, a čija mama je dobra prijateljica sa porodicom. Sve je bitnije od onoga što treba da se završi u kratkom roku, ono što je dalje i za šta ima više vremena je mnogo bitnije. „Socijalni leptir“ – postavljanje statusa na socijalne mreže je dokaz da se zaista i radi, stoga treba apdejtovati svakih sat vremena status da bi ljudi znali koliko je progresa napravljeno. „Internet istraživač“ – svaki klip na jutjubu može biti relevantan za rad koji se piše, mačke koje plešu na dve noge mogu biti dokaz evolucije i darvinističkog shvatanja postanka. „Užinač“ – ne samo što je odmor neophodan za gomilanje energije potrebne za rad, neophodna je hrana. A ako u frižideru nema esencijalnog sastojka za koktel koncentracije treba izaći i u 33 radnje potražiti taj sastojak. „Gejmer i Serijski gledatelj“ – da bi osoba bila skoncentrisana na rad mora završiti još jedan nivo igre ili odgledati do kraja sezonu serije, jer bi se u suprotnom konstantno pitala da li će sledeći nivo biti teži ili da li će u poslednjoj epizodi na kraju ipak biti zajedno. Svi koristimo brojne mehanizme kada treba da odložimo odluku ili obavezu koja nam nije prijatna, ali hronični odlagači ne odlažu samo te neprijante situacije, već i prijatne. Razlozi mogu biti neki od gore navedenih, ali u suštini mogu se i preplitati, kao što se i mehanizmi iliti izgovori za odlaganje mogu kombinovati u zavisnosti od situacije. Isto tako, ne mora se odlagati samo u jednoj životnoj oblasti, u zavisnosti od situacije i spremnosti osobe da se suoči i prihvati posledice, različiti mehanizmi će se koristiti u različitim situacijama. Kako prekinuti začarani krug? Da bi prestali da prokrastinirate, prvo morate prepoznati razloge zašto to radite i doneti odluku da želite taj aspekt sebe da promenite. Sa time ste već pola posla uradili. Nakon toga slede cake i koraci koji vam mogu olakšati snalaženje i sprečavanje odlaganja, ali bez te prve samoprocene i volje i inicijative, one vam neće koristiti. Neke od caka za sprečavanje prokrastinacije, nakon samoevaluacije jesu: Nagrađivanje: nagrađujte sebe nakon svakog urađenog dela, stimulišite sebe ne samo materijalnim nagradama već i pohvalama. Koristite podsetnik: možete koristiti stikere ili telefon, ali nemoj bežati od odgovornosti da ste ipak vi ti koji se moraju setiti određene obaveze. Posledice: zapišite koje bi bile negativne posledice ukoliko ne biste završili rad ili obavezu na vreme. Promenite rečnik: umesto MORA recite BILO BI DOBRO DA, ŽELIM DA. Reči imaju neverovatnu snagu i šalju jasne poruke našemo mozgu (radi nešto ili ne radi). Organizacija: napravite plan, ali ne onaj u cilju odlaganja, već podelite celinu na delove i idite korak po korak. Prokrastinacija ne mora biti samo negativni mehanizam, ona ima blagotvorno dejstvo kod osoba koje su radoholičari i kojima treba predah. Ili ukoliko ste emocionalno iscrpljeni, prethodni period je bio izuzetno izazovan i zahtevan, odlaganje donošenja odluke ili završavanje obaveze može vam dati neophodno vreme da razmislite. Kao što ne postoji crno beli svet, tako ne postoje ni samo negativne posledice prokrastinacije. Ali, ono što treba imati u vidu jeste da hronično odlaganje dovodi do odlaganja života, a svi mi živimo na pozajmljenom vremenu i šteta ga je koristiti sedeći i posmatrajući kako protiče mimo nas. Teško je početi, ali kada se preskoči taj na izgled Sizifov kamen spoticanja, sve ostalo ide mnogo lakše.

Jovana Trbojević Psiholog i psihološki savetnik 063/71 97 540 Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izdanja

Newsletter

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama...

RSSFacebookTwitter

Текстиль для дома, Вышивка, Фурнитура, Ткани
автоновинки