Kako razrešiti najčešće nesporazume u procesu razvoda

Izvor: Dnevni list Danas

Autor: Tatjana Stevanović

Prepoznali ste da se vaš brak ili veza bliže kraju. Počeli ste da razmišljate o razvodu ili razdvajanju, možda i razgovarali o tome sa partnerom i situacija vas duboko zabrinjava. Želite da ključne odluke koje donosite o svojoj budućnosti budu zajedničke odluke vas i partnera od koga se rastajete. Pitate se da li možda postoji način prihvatljiv za oboje da rešite pitanja vršenja roditeljskog prava, brige o deci, podeli imovine I modelu odvojenog življenja?

Izdržavanje dece i imovina

Ovo može biti problem oko koga ste se sukobljavali i u braku. Može da bude i jedan od razloga razvoda. Kako se u postupku razvoda baviti ovim problemima na pozitivan način?
Prvo i najvažnije je da ne izlažete dete materjalnoj nesigurnosti i oskudici sa bilo kojim od roditelja nedavanjem alimentacije. |Nemojte da kažnjavate decu zato što zelite da kažnjavate bivšeg partnera. Davanje alimentacije ne uslovljava viđanje deteta, važi za obe strane i ona koja daje i ona koja prima izdržavanje.

Podela imovine je razdvojena od procesa razvoda, nemojte je koristiti za ucenu i manipulisanje drugom stranom. Medijacija je postupak za najbolji način podele imovine. Medijacija podrazumeva put ka rešenju koje će zadovoljiti obe strane ne uslovljavajući postupak bilo kakvim pomirenjem.

U našoj kulturi razvoda još uvek je većina žena staratelj, a većina očeva ti koji treba da obezbede materjalne uslove. Međutim, odnosi su se u stvarnosti bitno promenili a propisi ne prate te promene. Sve je više žena koje rade i finansijski su nezavisne,kao i muškaraca koji objektivno nisu u stanju da doprinesu izdržavanju dece onoliko koliko se od njih očekuje. Postoje porodice u kojima je, do razvoda, podela poslova bila na netradicionalan način i gde su sada očekivanja bivših partnera da se to nastavi. Međutim institucije donose potpuno drugačiji model. Takvi parovi treba da se trude da “Sporazumnim razvodom” zadrže način na koji su funkcionisali, pod uslovom da je to obostrana želja.

Podela vremena koje će svako od roditelja provoditi sa detetom

I ovo je osetljiva tema i često „metod“ kazne bivšeg partnera. Koliko puta ste čuli, a možda i sami izrekli tu rečenicu „nećeš videti decu nikada više u životu“ i sami znajući koliko je to štetno i nema smisla.

“Roditeljski plan”je idealno rešenje za određivanje načina viđanja deteta posle razvoda. Njime se postiže saglasnost oba roditelja, a sadrži tačno i precizno definisano vreme koje će dete provoditi sa oba roditelja posebno. Dobro osmišljen plan sprečava favorizovanje jednog roditelja i daje šansu da i onaj roditelj sa kojim dete ne živi dobije priliku da učestvuje u detetovom vaspitanju i odrastanju.

Suvoparni i stereotipni modeli viđanja, uniformno napravljeni za uzrast dece, zastareli su jer veliki broj očeva danas aktivno učestvuje u odrastanju deteta od samog rođenja i potpuno je osposobljen da se samostalno brine o njemu. Zato uvek treba detaljno razmotriti kada zaista treba „viđati dete u prisustvu drugog roditelja“ i primenjivati taj model kad je zaista neophodan.

Ko, kako i kakve će odluke donositi o detetu

Ako ste i pre razvoda imali različite poglede na to koliko deca treba da gledaju televiziju, šta treba da jedu, koliko puta treba da viđaju deku i baku, koliko vremena treba da provode u učenju, koju školu ili vrtić da pohađaju, neminovno ćete se i dalje sukobljavati na iste teme. Postoji realna opasnost da se u procesu razvoda i kasnije ovaj sukob i produbi i da čak postane sredstvo kontrole i uslovljavanje druge strane da radi baš ono što mi želimo zarad neke druge dobiti.

Prevazilaženje ovakve situacije je moguće ako vam je zaista stalo do najboljeg interesa deteta. Ono što je bitno je da bivšeg partnera počnete da prihvatate kao nekog ko ima ravnopravni udeo u vaspitanju i odrastanju deteta i da dozvolite sebi, a i njemu, pravo na grešku. Potrudite se uvek da kompromis nadvlada neprijateljstvo ma koliko vam to lično bilo teško. To što neko nije bio odgovarajući partner ne znači automatski da je loš roditelj.

Što precizniji dogovori to manje prostora za nesporazume, pa je i tu“Roditeljski plan”nešto što može mnogo da popravi i olakša procese odlučivanja.Naravno, ukoliko je uzrast deteta takav da i samo već može da učestvuje u dogovorima, neophodno je da poštujete i uvažite i njegovo mišljenje.

Sistem vrednosti koji zastupaju naše šire porodice i mi lično

Prvo’definišite ono oko čega se slažete, jer često se desi da mislimo isto, ali definišemo na drugačiji način ono što nam je važno.

Drugo, pokušajte da odvojite bitno od nebitnog i nemojte oko manje bitnih stvari da terate „mak na konac“, ne bi li ste na taj način uslovljavali bivšeg partnera. Na primer, ako dete ide kod bake i deke, ili sa drugim roditeljem na odmor, dan ili dva prekoračenja pisanog dogovora neće bitno uticati na vaše dogovore, a detetu će biti zadovoljstvo.

Nemojte sa nepoštovanjem komentarisati drugog roditelja jer to je „mač sa dve oštrice“ koji će vam se vratiti kad dete odraste i ne bude poštovalo vas, jer ste mu dali model ponašanja. Mi zaboravljamo, ali deca ne. Kod nas je to trenutni događaj, ali kod njih proces vaspitanja.

Pratite potrebe svog deteta, a ne svoje. Prilagođavajte se njegovom uzrastu i razvoju i potrudite se da, koliko je god to moguće, bitne informacije razmenjujete sa bivšim partnerom.

Nemojte pričati detetu da ga „volite najviše na svetu“, a da radite sve ono što mu nije na dobro. Time ćete gubiti detetovo poverenje, a onda će početi da dovodi u sumnju i ono što je zaista dobro za njega. Budite dosledni i dajte lični primer.

Uvek je prvi korak, minimalni dogovor koji treba da postignete sa bivšim partnerom, da se nećete svađati i rešavati sukobe pred decom.

Šta je sporazumno roditeljstvo?

Sporazumno roditeljstvo se uči. Izlazak iz partnerstva i nastavak roditeljstva je proces za koji je potrebno vreme, ali i aktivno angažovanje svih koji u njemu učestvuju.

Sporazumno roditeljstvo je plan kako,kada i na koji način ćete se ponašati kao roditelji koji više nisu partneri. Onoliko koliko ste spremni da učite toliko ćete imati uspeha.

Razvodite se od partnera i najradije bi da ga više ne čujete i ne vidite. Ali, ako imate zajedničku decu, koliko god se trudili, nikada nećete moći da se odvojite od njega potpuno. Sa time morate da se suočite, a ako želite da vam deca odrastu emocionalno neoštećena, morate to da uradite pažljivo i velikodušno. Prelaz od zajedničkog do sporazumnog roditeljstva nije ni lak ni jednostavan.

Zbog dobrobiti deteta morate da naučite kako da budete roditelj u novoj roditeljskoj ulozi i kako da podržavate odnos deteta sa drugim roditeljem. I ako svi znamo da deca nisu vlasništvo roditelja, ponekada se u razvodu ponašamo baš na taj način. Mnogo, malo ili nimalo zainteresovani za to šta se zaista sa njima događa.

U razvodu svi žele da rade u „najboljem interesu dece“, ali definicija šta je to je nejasna. Institucije kažu jedno, roditelji osećaju I žele nešto drugo, dok deca imaju svoje potrebe. Kako pronaći model kojim će svi biti zadovoljni?

Roditelji su skloni da u razvodu, borbu za prava dece, pretvore u svoju ličnu borbu. Institucije često ne žele da odstupe od ustaljenog načina rada, ne baveći se specifičnošću i jedinstvenošću svakog slučaja pojedinačno.Deca su zbunjena ponašanjem odraslih i balansiraju kako najbolje umeju,između svojih potreba i zahteva oba roditelja u skladu sa svojim uzrastom.

Kako u svemu tome postupiti, a da zaista bude u „najboljem interesu dece“?

„Najbolji interes deteta“ je za svaku porodicu pojedinačno sakriven iza porodičnih odnosa. Često u postupku razvoda partneri nisu spremni da otkriju detalje svog porodičnog života nepoznatim ljudima koji učestvuju u odlukama u postupku razvoda. Radnicima u centru za socijalni rad, sudijama, stručnim službama čak i veštacima. To najčešće prikrivaju prizivanjem „opštih mesta“. Na primer:

- želim sve najbolje za svoje dete

- želim da provodim što više vremena sa detetom

- želim da budem dobar roditelj

a da pri tome niko od onih koji odlučuju ne zna tačno šta te izjave znače.

Suprotno od ovakvog načina pojavljuju se parovi koji u postupku dokazivanja i borbi oko samostalnog vršenja roditeljskog prava kao dokaze iznose nedostatke partnera i njegovih roditeljskih sposobnosti. Često je to neprekidni niz teških optužbi i preuveličanih situacija. Time trajno oštete, pred onima koji odlučuju, svoju sposobnost za saradnju. Tu se onda institucije vode šablonskim rešavanjem problema, kao najbezbolnijim načinom, jer dogovor nije moguć.

Ovo su dva najčešća modela ponašanja koja onemogućavaju da se zaista utvrdi šta je u konkretnom slučaju „najbolji interes deteta“.

Dete ima pravo na oba roditelja. Institucije i roditelji moraju da preuzmu odgovornost i da se rukovode ovim pravom dece. Postoji roditelj koji odbija svaki dogovor i onog drugog roditelja dovode u stanje bespomoćnosti. Tada je na institucijama da reaguju i raspoloživim mogućnostima pomognu da započne process uspostavljanja sporazumnog roditeljstva.

Za dete je najštetniji, ne razvod roditelja,već sukob i gubitak kvalitetnog odnosa sa jednim ili oba roditelja.

Šta i kako treba da radi roditelj koji se bori protiv otuđenjadeteta, a da rezultati budu uspešni?

Neki roditelji posle razvoda uspeju da prevaziđu međusobnu netrpeljivost i sukobe te zajedničko roditeljstvo pretvore u sporazumno i nastave da na dobar način žive sa svojom decom. Većina ne uspeva u tome. Postoje mnogi razlozi za to i nećemo se sada i ovde baviti njima, već je ovo pokušaj da na jednom mestu damo neka uputstva roditelju sa kojim deca ne žive, kako i na koji način da postupi u situaciji kada ne može da postigne dogovor sa drugom stranom, a želi da spreči otuđenje deteta.

· Pohadjajte neku obuku o roditeljstvu i pripremi za viđanje sa decom posle razvoda.

· Vaše ponašanjem onemugućite bivšeg partnera da neprekidno ukazuje na vašu nestabilnost, a što je kasnije i argument da dete ne može biti sa vama. Budite smireni, sledite zdravu logiku, pokušajte da svoje emocije držite pod kontrolom, ne dozvolite da vama upravljaju bes i želja za osvetom.

· Uprkos krizi kroz koju prolazite nikada ne odustajte od svoje dece. Istrajavajte u zaštiti svog deteta samostalno i kroz institucije.

· Treba znati unapred da će ovakva borba da budefinasijski iscrpljujuća.

· Zakomplikovane i teške slučajeve treba vam advokat koji dobro poznaje oblast.

· Informišite se kakvi su zakonski propisi. Ne treba vam advokat za sve. Ponešto možete i sami da uradite.

· Druga strana ima veštačenje koje podupire njena uverenja. Možda nije stručno sprovedeno. Proverite.

· Najbolji interes deteta je motiv koji vas vodi. Treba da ostanete razumni i racionalni bez obzira na sve optužbe.

· Predložite svoj “Plan roditeljstva”sudu i pokažite time kako biste se vi brinuli o detetu.

· Ne proglašavajte sebe i decu žrtvom drugog roditelja, već se usresredite na aktivnosti oko rešavanja problema.

· Ne upadajte u zamku samosažaljenja “sve je strašno”. Živite normalnim životom, radite, družite se, bavite se sportom, posećujte rodbinu i prijatelje, putujte.

· Budite proaktivni u traženju konstruktivnih rešenja sa stručnim i za to edukovanim ljudima. Ne čekajte, ne odustajte i ne prepuštajte se “sudbini”.

· Ne povećavajte problem, budite miroljubivi ali uporni.

· Vodite evidenciju o ključnim događajima, vreme i mesto, šta se dogodilo. Informišite se šta mogu da budu relevantni dokazi za sud ako bude bilo potrebe za tim.

· Uvek budite spremni da provedete vreme sa decom, čak i kad znate da ih nećete dobiti. Dokumentujte svaku priliku koja vam je uskraćena. Ovo je teško ali je važno, da ne bi došlo do manipulisanja da ste zapravo bili nezainteresovani i samo ste tražili izgovor da decu ne viđate.

· Decu nije potrebno “upućivati u slučaj”. Vreme sa njima iskoristite za zajedničke aktivnosti. Zadržite dostojanstvo i ne govorite ružno o drugom roditelju. Ne pokazujte deci sudska rešenja i druge osetljive dokumente. Vodite računa o svemu što pričate pred decom.

· Ne kršite sudske odluke i plaćajte alimentaciju.

· Izgledajte pristojno, vodite računa o sebi jer će time biti očigledno da ste sposobni da vodite računa i o deci.

· Tražite podršku svoje porodice i prijatelja. Podrška je uvek dobrodošla.

· I ako sve ovo prethodno ne pomogne, ne odustajte, jer deca odrastaju.

I setite se one izreke “Ako niste deo rešenja, onda ste deo problema”

Autorka je Life Coach O.L.I. Integrativnog Psihodinamskog Metoda

kontakt: 064/8846733, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izdanja

Newsletter

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama...

RSSFacebookTwitter

Текстиль для дома, Вышивка, Фурнитура, Ткани
автоновинки