Vršnjačko nasilje

Izvor: Dnevni list Danas

Svedoci smo sve češće pojave vršnjačkog nasilja među omladinom. Neki oblici nasilja su očigledni, a neke nije tako lako uočiti. Pod nasiljem podrazumevamo svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje i/ili nanošenje bola, kako fizičkog tako i psihičkog. Pored fizičkog nasilja ili seksualnog zlostavljanja koji su uočljiviji oblici nasilja, izraženi su i drugi oblici nasilja kao što su ogovaranje, ucenjivanje, materijalno iskorišćavanje, davanje pogrdnih nadimaka…

 

Svi gore navedeni oblici nasilja, uglavnom idu kombinovano, odnosno mešaju se vrste nasilja.

Zlostavljani pojedinac obično ničim ne izaziva zlostavljanje, a kada se ono desi, najčešće ne ume da se samostalno izbori sa zlostavljanjem.

Ali, da bi se ponašanje okarakterisalo kao nasilje, važno je da pored agresivnosti ispuni i sledeće kriterijume:

- dizbalans moći (nasilnik koristi svoju moć kako bi kontrolisao druge, očuvao popularnost-pokazao se)

- ponavlja se ili ima tendenciju ponavljanja.

Često nasilje nije očigledno, a žrtva nasilje se plaši dag a prijavi. Zato je bitno da možemo da prepoznamo da se nasilje dešava kada ono nije očigledno,

>>> Kada posumnjati na nasilje:

Ukoliko roditelji primete neki od ovih simptoma ili više njih, mogu posumnjati da je njihovo dete izloženo nasilju koje ne prijavljuje:

- traženje razloga za izbegavanje odlaska u školu i strah tokom puta

- gubitak apetita ili izrazita glad po dolasku iz škole

- naglo povlačenje u sebe i odbijanje da govori o uzrocima takvog ponašanja

- prečesto traži ili krade novac

>>> Ko nad kime vrši nasilje:

Kada pričamo o karakteristikama nasilnika, pre svega moramo primetiti da oni imaju vrlo jaku potrebu da dominiraju nad drugima (da ih potčine svojoj volji), manipulativni su, uglavnom veoma impulsivni i jako lako se ljute. Važno je reći da ne priznaju autoritet odraslih, bilo da je reč o roditeljima, bilo o nastavnicima, i čak pokazuju agresiju prema njima. Karakteristično je da prosto ,,traže’’ razlog kako bi započeli svađu, svuda vide neprijatelje i opasnost. Obično su fizički jači od svojih žrtava.

>>> Kako da prepoznamo nasilnika:

Većina nasilnika pokazuje sledeće osobine:

- lako gube kontrolu

- želja za moći

- arogantni su

- imaju manjak saosećanja.

Najčešći motivi nasilnika

Ponekad nasilnici imitiraju ponašanje nekog svog idola, često nekoga iz neposredne okoline koji nasilnim ponašanjem dobija izvesne privilegije ili popularnost. Kod nekih je to odraz straha da bi mogli biti žrtve ako ne budu nasilnici (često se dečaci pridružuju „bandama” koje vrše nasilje nad drugima da ne bi oni sami bili žrtve nasilja. Kao članovi osećaju da imaju „leđa”). Čest motiv je pražnjenje agresije koju osećaju prema nekome jačim od njih, čija su žrtva oni bili, pa je onda usmeravaju na slabije od sebe.

Kada govorimo o pasivnim nasilnicima, to su uglavnom nesigurni, strašljivi učenici, koji sprovode nasilje iz straha, kako ne bi i sami postali žrtva nasilja ili kako bi se dodvorili drugovima i ostali popularni.

>>> Nad kime se nasilje vrši:

Kao i nasilike i njih delimo u dve grupe. Prvu grupu čine pasivne i podložne, a drugu provokativne.

Što se tiče karakteristika podložnih, kod njih primećujemo pasivnost, submisivnost, izraženu stidljivost, strašljivost (neće uzvratiti na fizički napad),na najmanju kritiku, packu ili povišen ton, reagovaće povlačenjem, vrlo često i plačom. Karakterističan je manjak samopouzdanja, usamljenost u školi-oni obično nemaju dobrog druga. Veoma često žrtve imaju i neki fizički nedostatak (mucanje, razrookost, višak kilograma…), pa nasilnici to zloupotrebljavaju koristeći kao sredstvo za maltretiranje. Obično su i fizički slabiji od nasilnika (dečaci).

Kada govorimo o provokativnim žrtvama, nad njima se vrši nasilje, jer obično reaguju agresijom na začikavanje i svojim ponašanjem izazivaju negativne reakcije ostalih.

Posebnu grupu čine takozvane žrtve nasilnici. To su oni koji trpe nasilje od strane vršnjaka (provokativne žrtve), ali i vrše nasilje ili nad slabijim ili nad grupom (masovna ubistva na koledžima).

>>> Nije važan pol:

Dok su nekada za vršnjačko nasilje bili ,,zaduženi’’ dečaci, danas su se stvari promenile-nasilju su skloni i dečaci i devojčice. Razlika je samo u načinu. Dečaci su skloniji fizičkom nasilju, dok devojčice više upražnjavaju takozvano ,,socijalno isključivanje’’ - ne druženje, omalovažavanje drugih ,,nepopularnih’’, davanje pogrdnih nadimaka.

>>> Uzroci nasilnog ponašanja:

Postoji više razloga zbog kojih neko vrši nasilje, a neki od najčećih su nedostatak pažnje i ljubavi od roditelja u detinjstvu, preterana agresivnost roditelja ili su prosto takvo ponašanje naučili od roditelja. Čest uzrok je i nedostatak postavljanja granica deci od strane roditelja (“raspuštenost”), nepoštovanje bilo kojeg autoriteta. Pored uticaja porodice, bitan je i uticaj društva, medija koji, na neki način, promovišu nasilje sadržajima u kojima nasilnici nisu kažnjeni, postaju popularni, stiču neke privilegije…

>>> Nasilje većeg broja:

Pod ovim pojmom podrazumevamo organizovane bande i njihovo delovanje. Iako je uvreženo mišljenje da su bande problem samo urbanih sredina, sve više i ruralnije sredine muku muče sa istim problemom.

Važno je napomenuti da bande nastaju kao posledica pada standarda-siromaštva, raspada porodice, ali i revolta mladih protiv roditelja, sistema obrazovanja.

>>> Nasilje nad većim brojem:

Kada govorimo o nasilju nad većim brojem, pre svega mislimo na nasilje nad odredjenim etničkim, socijalnim, religijskim grupama. Takvo nasilje, obično se dešava u mešovitim sredinama i povezano je sa stvaranjem klanova-jedni protiv drugih. Nažalost, pobednika nema, a gube svi.

Oblici nasilja nad većim brojem su najčešće verbalno (davanje pogrdnih nadimaka, dobacivanje) i socijalno (isključivanje iz zajedničkih akcija, izbegavanje), ali ni fizičko nije strano.

Internet nasilje

Poseban oblik vršnjačkog nasilja, koji dobija sve više na zamahu je takozvano sajber zlostavljanje (cyberbullying) - (zlostavljanje preko interneta-društvenih mreža). Definiše se kao svaka aktitivnost putem interneta, a koja na neki način šteti pojedincu i/ili grupi. Oblici internet nasilja, pored vrišnjačkog su: hakerisanje, trgovina ljudima… Javlja se u vidu poruka, snimaka.

Ovaj oblik nasilja je usko povezan sa verbalnim i fizičkim nasiljem (nasilnici vređaju i fizički maltretiraju vršnjaka, a asistent sve to snima mobilnim telefonom, da bi kasnije snimak osvanuo na internetu). Samim kačenjem na internet, nasilnici dodatno ponižavaju žrtvu i ,,povećavaju svoj ugled’’ u društvu. Internet stvara prividnu bezbednost. Naprotiv, prema nekim istraživanjima, nasilje preko interneta može biti mnogo opasnije od nasilja uživo ( stalno je prisutno, dete može imati osećaj da mu ni roditelji koji su u kući ne mogu pomoći, broj nasilnika je veći, a njihova anonimnost predstavlja dodatni izvor straha).

Za razliku od fizičkog nasilja, gde smo videli da ga obično vrše fizički jače osobe, ovde je moguće da ga vrše i slabije osobe, one koje nisu sigurne u sebe, povučenije. Zašto je to tako? Pre svega, dete koje vrši nasilje (bilo preko interneta, bilo uživo) je nečim duboko nezadovoljno (zadovoljno nema razloga ni potrebe da vređa i omalovažava druge). Pošto je dete nečim frustrirano, ono svoj bes iskaljuje na onima koji to ne mogu uzvratiti. Već smo rekli da je masovnost jedna od karakteristika nasilja na internetu. Takvo dete će brzo naći istomišljenike i udruženo će sprovoditi nasilje. Kao i u nasilju uživo, i u nasilju putem interneta, mete su deca koja na neki način odudaraju od većine (fizički izgled, osobinama ličnosti, socijalno-materijalni status). Kada govorimo o posledicama takvog nasilja, moramo imati na umu dve stvari:

1. Zlostavljano dete će postati još nesigurnije, još ranjivije (izloženije) ili će i samo vremenom postati nasilno. Zlostavljani neće prijaviti nasilje preko interneta, iz straha da će im biti zabranjeno korišćenje interneta.

2. Zlostavljač(i) će nastaviti to da rade, ohrabreni činjenicom da to još neko pored njih radi.

Kontrola interneta i razgovor sa detetom, bilo ono zlostavnano ili ono koje zlostavlja, su najbolji ,,recepti’’ u cilju sprečavanja nasilja.

>>> Svi su uključeni:

U vršnjačko nasilje osim nasilnika i osobe(a) koje su zlostavljane, postoji i niz drugih osoba koje su na neki način uključeni. Među njima su:

- asistenti (ne počinju nasilje, ali se priključuju glavnom nasilniku)

- podstrekivači (iako ne učestvuju direktno u nasilju, podržavaju ga navijanjem, smejanjem...)

- neutralni (oni ne učestvuju niti podržavaju nasilje, ali ni ne čine ništa kako bi zaštitili zlostavljanog)

- oni koji direktno brane zlostavljanog.

Roditelji su takođe uključeni u nasilje. Zanemarivanjem ili nasiljem nad nasilnikom, roditelji samo otvaraju Pandorinu kutiju. Nastavnici ponekad i sami doprinose nasilju, favorizovanjem određenih učenika iz svog predmeta, pohvalama tipa ,,ugledajte se na…’’. Dešava se da i nastavnici nekada verbalno vredjaju učenike, nazivajući ih pogrdnim nazivima. Kada školski nasilnik vidi da nastavnik, koji bi trebalo da predstavlja autoritet, to radi, njima se ,,otvara put’’ za zlostavljanje.

Kako da smanjimo vršnjačko nasilje?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali se mogu dati neke smernice koje mogu pomoći u smanjivanju vršnjačkog nasilja. Šta je potrebno da društvo, a pre svega roditelji urade:

- izbegavati bračne svađe, porodične razmirice i pokazivanje nasilja pred decom

- nemojte tući i/ili ponižavati decu (oni će vas kopirati, vi ste njihovi uzori)

- učiti ih da poštuju različitost (ma u čemu se ona ogledala), toleranciji

- kontrolisati sadržaj medija (crtaći, filmovi, stripovi, knjige, igrice i slično) koje dete upražnjava

- negujte komunikaciju sa svojom decom.

>>> …ali ako već dođe do nasilja:

- ne reagovati na provokacije

- na nasilje ne odgovarati nasiljem

- razgovarati sa drugovima o nasilju…

>>> …ukoliko ste žrtva nasilja:

- ne ćutite o tome

- ispričajte sve detalje…

>>> …ukoliko ste svedok nasilja:

- ne ćutite o tome

- zaštite zlostavljanog ako možete

>>> Istraživanja pokazuju:

- što je prisustvo odraslih veće, nasilje je manje

- i žrtve i nasilnici imaju u proseku manje ocene

- dečaci češće prijavljuju nasilje

- što je uzrast veći, manje je prijava nasilja

Za neke istraživače koji se bave ovom pojavom jedno od boljih rešenja je takozvano kolektivno menjanje svesti i situacije u društvu. Da ne ćutimo i ne žmurimo na nasilje, da objasnimo mladima da to što čine nije dobro i da postoje određene konsekvence ukoliko čine nasilje. Pre svega, važno je odmah reagovati čim se posumnja na nasilje. Kao što smo videli, da u problemu vršnjačkog nasilja učestvuje veći broj činilaca, tako bi trebalo da veći broj činilaca učestvuje i u njegovom uklanjanju. Edukacija o nenasilnoj komunikaciji i pravovremeno i adekvatno reagovanje u svih odgovornih (roditelji, škola, društvo, organi reda, vršnjaci…) u situaciji nasilja mogu bitno uticati na smanjenje učestalosti ove pojave.

Izdanja

Newsletter

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama...

RSSFacebookTwitter

Текстиль для дома, Вышивка, Фурнитура, Ткани
автоновинки